Гајење мале деце

рине и како оно проводи своје детињство. Мати ва све време, док је била трудна вртела се по баловима, позоришту, посећавала ову или ону пријатељицу, непрестано је била у галами и сјају обичног живота, Нити је њој, нити њеном мужу, падало на памет, да такав живот матере може шкоАнти детету. До последњег тренутка, она је примамљивала, мушкарце својим дивним стасом, својом чаробном, неопи= саном лепотом; до последњег тренутка она је прикривала своје стање од својих завидљивих, подругљивих пријатељица; задовољни, весели кикот разлегао се по соби: она опијена својом лепотом чудила се лекару кад 144 је овај препоручио да баци мидер и да обуче блузу, кад јој“ је саветовао да се не воза, јер у том случају, - опасности је не само здравље него и живот. „Али без мпдерђа ће се приметити, а то није лепо“ — угвикнуће млада жена. Али мама ће је извући из неприлике, она је уверава, да је тај лекар сувише млад, неискусан и с тога трабуња којешта; она је имала децеи од њих су троје живи, а међу тим мидер скидала није п вожња на колима била јој је најлепша шетња, Лекару кажу да више не долази и позову другога. Младу жену виђамо опет по ба. ловима, савети лекара, нису помогли, она се и даље утеже мидером, п тајне њене тоадете удариле су свој жиг на здравље детета. Али дошао је и порођај. Малокрвна, изнурена, малаксала жена постала је мати малокрвног, изнуреног детета, које личи пре на каквог старца, него ли па дете. Бабица га је морала покропити хладном водом п трљати, само да би могло дисати. Мати је лежала онесвешћена. Највад дете је почело да дише, његово грло је почело да даје од себе гласа, дете је почело да плаче. Оваким даном детиња џигерица пунила се ваздухом, који је био засићен разним мирисима, Дете је жалосно врискало, мириси су улазили у само грло и дражили га на кашаљ. Крв се не чисти као што ваља. јер је ваздух покварен; у спаваћој соби, бабица, лекар,

пива ванила

инг рдрињна