Гајење мале деце

мама, тата, тетка, већ су потрошили доста, ваздуха и за бебу је остало ваздуха и мало и покварена. Детету је потребно било доста чистога ваздуха а овога није било и њему. је загушљиво; оно је пиштало жа, лосно, његове мале груди надимале су се брзо, и сваким даном бебина, плућа пунила су се ваздухом, пуним мириса. ....

Бебу су окупали, обукли јој лепу, танку кошуљицу, вешто су је повили, на главу јој метули капицу, и пошто су је напојили камил-тејем, мећу је у лепо израђену колевку. Дете измучено разним непријатностима, заспа, 10 је, но сан му је испрекидан, и после три сахата глад га је пробудила. Опет га напојили слатким камил-тејем и дали му на чишћење. Дете је иовим било задовољно, желудац му се пуни тејем и за неко време глад је утољена, оно заспи и у сну се трза, јер га глад мучи све више и више, Чим се пробуди, поје га заслађеним камил-тејем. Тако проживи два дана. Мати се за то време постарала да дојке не набрекну млеком. Дете је п сувише ослабило.

Најзад долази дојиља и оно жудно хвата сису. Но дете слаби све већма; сирото, оно је тако изнурено глађу, да не може од умора и изнурености ни да сише; дојиља му мора мусти млеко у уста, а пуне јој очи суза, јер се сетила свога, детета, које је остало бег неге. И многи почињу свој живот одузимајући од друге деце храну, која је потребна за здрав живот, Прво млеко наше дојиље није се допало нашем малом познанику. Желудац његов, покварен узимањем лекова на чишћење, двозневном глађу и заслађсним тејем, није могао да свари здраво дојиљино млеко, п дете је добило пролив. Џозвали су лекара и рецепти су полетели као киша. Али здраво млеко дојиљино учинило је своје, дете се почело поправљати и личити на живо дете. А време је међу тим јурило,.... Детету је већ шест месеци. Дете је накићено свакојаким тракама, одевено лепом хаљиницом Дојиља је весела, шали се, игра са дететом и час по час