Гајење мале деце

15

заједно. И ово се узима да је олакшица деци. Тако пропраћају све предмете што су у собш: али ја нисам имала стрпљења да испишем сав шљам таквог педагога само о пећи, с тога нека ми читалац дозволи, дале износим његово даље кљукање. Кад би ко хтео да се руга целом човечанском развићу, да изигра човечанску мисао, не треба, тога ради ништа да измишља, за то му је готов материјал по нашим школама и да завири само у такве учебнике. А таква књига, из које сам то узела доживела је седмо издање! Сирота деца, сирота деца !

При крају да наведем још један задатак. Реч је о крађи: испрва се говори да крадљивац отпочиње свој занат ситним крађама. „Не треба красти“, понавља се непрестано, али зашто не треба красти, одговара се овим. „Власти ватају крадљивце, казне их, затварају их и кад што их и смрћу казне. Из свега изводи се поука, да су лопова обесили“. Спрота децг! Занимљивије је размишљавање о превари. „Лажов сам себи шкоди" понавља се као припев. За потврду овога, наводи се, како је неки механпија много наплатио од једнога господина, који је код њега преноћио. Остала господа кад су то дознала, нису више евраћала у његову механу и он је јако осиротео | Кад се прича сврши, онда сва деца поново вичу у један глас: „не треба лагати, лажов сам себи шкоди“.

Сваки, који ма колико разбира о школи, чуо је за име Фребела, чуо је за његове дечије баште, и тешко ће који бити против таквих башта у начелу. Употребити пграчке за дечије развиће, беспорно је корисно, али мисао није нова. Још је Платон говорио: »игре јако упливишу на потоњи карактер детета“. Значај дечијих игара појмио је и грчки философ Анаксагор, јер је молио да се свагда на дан његове смрти даје деци одмор т. ј. да тога дана не уче, за што су га и послушали и то је доцније ушло у обичај. Мисирци су се играли венаца — само да се тако