Гајење мале деце

68

и хранио их месом, које нису могли добро да варе, п кроз 4 5 месеца добили су енглеску болест. Но ово се питање не може још решита, јер нема зато довољнб огледа и посматрања.

Прелазећи на храну детета пре свега морам претрести питање о храни његовој у првим данима живота. Срећни смо што то питање можемо решити без свакпх тегоба, јер о томе се побринула сама природа: дете се роди без зуба, у исто време дојке материне пуне се млеком, и ако мати не да детету да га псише, оно ће је јако узнемправати. Такође знамо да сви сисари доје своје младунце; из тога можемо тврдити да је природа дала жени млека да храни своју децу. И наука тврди да у млеку има све што је потребно за храњење, п да је млеко хранљива п лако сварљива храна. Треба разгледати и грађу желудца детињег п желудца маторог човека, па ће се сваки уверити да та два желудца не могу да сваре једнолику храну. Са свмм је природно да је детету за његово развиће потребно материно млеко, јер се оно не може заменити аругим; шта више, п млеко других матера није здраво, јер се оно разликује од млека рођене матере у каквоћи саставних хранљивих делова. Знамо такође да се млеко мења упоредо са узрастом детета: првих дана после порођаја дојке луче млеко', које се п каквоћом разликује од обичног млека, а п да не помињем хемиске микроскопске разлике. Прво млеко мало по мало мења се п при крају првога месеца нема ни трага од њега. Млеко се непрпкидно мења; Бекерел пи Вернуа доказују да казепна бива врсменом све мање (од 45,35 смањује се на Због) а шећера 6:ва све више (од #0,о6 до 43,5» на 1000). Вероватно је да се млеко мења због нама још пејасних захтева детињег организма, јер се више не сумња у нстину, да вшше болују и умиру деца коју доје дојкиње него ли коју доје матере. Бенаустон-де-Шатонев наводи да на 100 деце коју доје

1) Примедба — То прво млеко после порођаја вове се: Кле — Клијен – (Сојовфци). Џрев. —