Гајење мале деце

се тврди и пређашњим испитивањима Пелиго, Томсона, Плајфера, Бенша, Суботина, Франка и др. Због различне хране колеба се јако п сам састав млека: на пр. млеко крава које се хране репом дају казејина 24,3 на '000 делова, а које се хране кромпиром дају 12 делова казејина на хиљаду. Томсон мисли да ће масла у млеку бити у толико више у колико у храни пма више азота. ПлајФер тврди супротно овоме, и вели даће у млеку бити више масла, кад храна има мање азота; од таквог је уплива и мирноћа, кад је стока за јаслима; кад се пак креће, н. пр. на паши, онда у млеку има више казејина. Бенш својим испитивањем над кучкама доказује, да месна храна увећава у млеку кучкином количину казејина а биљна смањује, али у исто време бива у њему више шећера. У млеку што га је Суботин испитивао било је масла од 12004 до 43,8» на 1000, шећера од 71,0 до Зов и Т. д. ово колебање у саставу зависило је од каквоће хране. И оволико је примера доста да убедимо читаоца да састав млека зависи од каквоће хране. Из овога излази да удешавањем хране за краву можемо доћи до таквог састава млека, који би се највише приближавао саставу млека мајчиног. Алп да би се ово могло остварити потребна су даља испитивања, јер досадања истраживања многих испитивача тако су разнолика, да се њима у животу не може човек користити. б

У већини случајева вештачког храњења употребљују кравље млеко, јер се лакше може нађи, него ли магареће или козје. Пре свега треба упиштати марвеног лекара да ди је музара здрава; таку краву треба држати у највећој чистоти. Пошто је сваком живом организму потребно кретање, то је и крави оно нужно. Не треба је пуштати на пашу са осталом стоком, јер се не може водити падзор над њом, а такође се и лако може заразити каквом болешћу. Млеко за дете не треба мењати, треба га узимати