Гајење мале деце

93

крвљу материном него храном с поља, која јој је више и потребна, јер је више троши (дисање плућима и кроз кожу и лучење топлоте зрачењем).

Пре и после сваког дојења уста детета треба брисати меканом, водом овлаженом крпом. Тога ради влажна крпа натакне се на прст, који се завлачи у уста те се убришу се сви делови уста. Вода треба да је млака. Врло је потребно пред храњењем убрисати детету уста, јер се пљувачка врло лако распада, постаје љута и може нашкодити брадавици: може испуцати брадавица. После храњења, треба уста такође убрисати, јер се заостало млеко распада у устима п тиме помаже да се развије сор и квари варење.

У прво време дете ваља хранити дању свакога сахата и по, или два, аноћу кроз -'„—8 и шта више 4 сахата. У неодређено време не треба дојите дете, јер ради правилног варења треба правилно јести. Три крају првога месеца размак храњења може се продужити дању на 0, а ноћу на по сахата; поступно увећавајући размак храњења треба после 5—6 месеци дете тако навикнути, да оно ноћу само један пут тражи храну (у вече у 8 сахата, у 12 и 4 сахата), а дању свака три сахата,

Мати док доји дете не сме се љутити, јер све ово може шкодити детету, које често од тога може и умрети. Храна материна, мора бити проста и лако сварљива:; мати док доји треба да пије добро кравље млеко, нарочито ако њено није добро. Пића треба пажљиво пити, јер има случајева да су се деца поразбољевала од млека пијанв дојкиње. Познато је да врло многе материје прелазе у млеко, с тога мати мора пажљиво употребљавати и јела,и пића, п лекове. Дојиља треба чешће да ода,и живот сам треба да одговара колико може више хигијенским условима, јер од њеног здравља зависиће и здравље детета. Занимљив пример утицаја материнског живота на здравље детета

ож