Гајење мале деце

пружа нам Шварц из развића свога сина. Прва три месеца мати је живила у вароши; а четврти је провела у селу задовољно без икаквих брига, и дете је отежало у четвртом месецу; за то исто време оно је порасло два пута вшше него у трећем месецу. Кад мати остане тешка, онда не треба више да доји дете, јер то може да омете плод пи здравље саме матере; у неким случајевима шкодљиво је и по само дете, јер су Вернуа и Бекерел показали, да се састав млека мења за време ношења. Тада млеко има више тврдих него ли течних саставних делова. Жеенскиње док доје већином немају прање; по негда га бива, и у таком случају треба знати да ли прање упливише на дете и како; ово треба знати, у толико пре, што влада мњење да млеко за време прања шкоди детету. Мњења писаца о овоме питању су несагласна, п према податцима које нам наука пружа, још се не зна ко има право; но на оспову испитивања Вернуа и Бекерела можемо мислити да и ово млекон млеко трудне жене шкоди само с тога, што има много тврдих делова, који се добро не варе.

Мати мора мотрити и на своју столицу, јер пеуредност у томе одазива се и на њеном организму.

Шест до седам месеци дете треба хранити само млеком мајчиним, после овога времена може му се давати тек помужено кравље млеко. Ако је кравље млеко доста густо, онда му треба додати поасвину воде; ако није доста густо на две трећине млека, сипати трећину воде. Испрва треба му давати крављег млека један пут дневно, а после две недеље два пута, а после три — четири пута педељно; при том не треба заборавити, да кравље млеко замењује материно, с тога, у колико му се чешће даје крављег млека у толико му је ређе потребно материно. Исто тако млеко кравље треба да је све јаче, т. ј. додавати му воде све мање, како би могло кроз два — три месеца да пије чисто неразблажено млеко. Млека крављег треба