Гајење мале деце

о2 сл

детету даватп мање него што поспше на један пут матерппог, а то се може одредити мерењем детета пре и после храњења. Количина млека потребна детету, мења се упоредо са растом, с тога треба од времена на време проверити тежину детета. Пошто у крављем млеку има мање шећера, но у млеку женскиња, то није згорега додати крављем млеку нешто мало шећера, само не тршћаног, пего млечног, јер се мисли да дете не сноси тако-лако тршчани. Треба пазити са здрављем краве чије се млеко употребљује- У осмом и деветом месецу детету треба већ отпочети давати месну храну; али пошто су и најситнији комадићи меса и сам буљон још доста тешка храна за детињи желудац, и пошто буљон осим тога пма врло мало беланчевине а много соли и екстракта, то треба за дете припремити нарочиту месну храну. Немамо никакве потребе да хранимо децу живим месом, а п опасно је, јер често пута има јаја и зачетке глиста. Кад детету хоће да се спреми месна храна, онда се узима комад дебелога меса, скида се лој и струже се оштрим ножем. Тако састругано месо треба метути у чашу и налити у њу воде

(на чашу таквог меса налити !— 29 чаше воде), п по-

о што је месо постајало у води одређено време, процеди се кроз платнену крпу и исцеди месо колико се може боље; такву течност треба сипати у добро калајисан суд,п она треба да узаври. Такав буљон ваља давати детету по две кавене кашичице дневно; кроз три дана може му се давати 4# кашичице, за тим по осам, по девет и све више и више.

Детету од 9—11 месеца треба давати и попару. Тога ради треба пшенични хлебац исећи на такве кришчице, исушити их добро и истуцати у прашак; овај прашак ваља метути у узаврелу воду и кувати га по сахата; за тим ваља сипати у густу попару, кашу, крављег млека, да постане ретка, и тада се њоме може да храни дете.