Гајење мале деце

вати. У три или четири сахата ваља детету поново дати тек помужена млека са кашом од хлеба; у 6 или Т сахата дати му котлету п свеже помужено млеко, а пре спавања, само свеже помужено млеко. У размаку између појединих оброка не треба детету давати нити каквих посластипа, нити хлеба, нити ишта. Кафу, теја, вина, детету тога доба не треба давати, јер је дете у том времену веома осетљиво с тога му шкоди сваки узбудљиви напитак. Таком храном дете треба да се храни три месеца пошто се одбије а после овога треба га навикав ати на разнолику храну.

Изгледа да жедудац дечији не може добро да вари јаја, с тога не бих саветовала, да се деца хране јајима пре треће године; а после им треба давати само ровита јаја. На завршетку морам напоменути да је деци потребан и шећер у потребној количини, с тога им треба давати пекмеза, слатког. Детету не треба дозволити да грицка шећер, јер се квари емаљ зуби. Исто тако и сви зачини, н. пр; слачица, паприка рен, сирће, такође шкоде детету јер јако драже слузну кожицу желудца. Не могу да се упуштам у потанке напомене каква треба да је храна детиња, јер то зависи од наклоности, индивидуалности деце. Но пре него пређем на ма које друго питање морам напоменути, да је веома нездраво кад се детету сажватана храна угури у уста. Колико је ово шкодљиво, још је штетније кад пробају из детиње лажице да ли је чорба врела или није. А међу тим виђају се људи покварених зуба, осећа, се смрад који јури из уста — и при свем том људи и даље пробају дечију храну. Не треба ни говорити од колике је штете овака радња људи; доста је само напоменути да болесна дадиља зарази дете ситилисом. Исто тако није добро да проба детиње јело и сама мати и ако је потпуно здрава, јер знамо да се пљувачка распада врло брзо и кад се помеша са храном детета може шкодити здрављу де-