Гајење пољских усева

П ш е н и ц а. ОПШТЕ. Пшеницу смо добили из средње Азије и сеје се, где само поднебије допушта, у целоме свету, као и свака друга питома плодина. Пшеница је најплеменитије зрно за брашно. Пшенице има преко 300 врсти, од којих ћу доцније некоје главније врсти, које су за нас и наше земље од веће важности, навести. Пшеница зактева земљу глину са црницом измешану, која влагу задржава, но поред тога пропустиму здравицу има; она успјева и на песковитој смољњачи, ако ова влагу задржавати може, и ако је добро и довољно дубоко узорана. Најбоља је земља за пшеницу илована, где више глине има и ако је у њој мало крепа и црнице. Лака земља није баш за пшеницу угодна, ал’ ина њој успјева, ако је влажна и ако је поднебије благо. Бела пшеница, која више брашна даје, зактева благу земљу, а црвена, која мање брашна даје, ал’ више шкроба има, зактева тешку смољапу земљу у којој мало креча има; у опште креч пшеници угађа. Пшеница успјева после добра угара, после подгнојеног кукуруза, после детелине или грашца. Под пшеницу никад нетреба фришак гној изнети, него увек изтруо зрео. За пшеницу се изнесе гној на њиву одма после жетве, пак се одма и заоре да не ветри и да под земљом боље сазре и изтруне. После тога се пред сејидбу јошт једаред узоре, а ако се може два пута преорати, тим боље. У сувише јакој и фришким ђубретом нагнојеној земљи полеже пшеница, а ни брашно не може да се растеже од оне пшенице, која је са фриш-