Гајење пољских усева

90

еим ђубретом нагнојена била. Што се Bемља под пшениду чешће преорава, тим боље за њу. Добро узорана земља и нужна влага у аој, то су најбољи темељи за добро успјевање пшенице. Где има довољно времена и снаге, ту треба под пшениду три пута узорати. Једаред после жетве бившег усева одна, други пут три недеље доцније, а трећи пут пред сејидбу. Ако пак немаш довољно времена, а ти можеш и једаред само узорати, али добро и дубоко; јер једаред. а плитко и хрђаво орање не вреди ти ништа! Сејидба зависи од млоги околностп, ал’ је опште време за сејање од мале госпође до св. Луке, ал' ако време допушта, можеш до Божића сејати. Еолицина посејатп имајуће пшенице зависи од времена, од земље, од вештине сејапа п од крупноће зрна. Обично се узииа на једно јутро од 1400 □ 1 V 2 до 2 V 4 мерице. То ће ти изкуство најбоље упутство дати. Што се пак времена тиче. кад пшеницу косити треба, то те морам најпре питати, оћеш-ли зрно за употребу (продају), или за семе? Ако оћеш за употребу, онда је мораш пре косити, а ако ћеш за семе, онда доцније. Еад дакле пшеницу да жњеш ? Ти ћеш ми одговорити: кад је зрело! Ал’ с’тим одговором ниси ми довољно одговорио, јер бп се пре свега ваљало сложитн о појму зрелости. ТТТто се незрелија пшеница жње, тим је тежа слама и има за стоку у себи више ране. Три недеље пре, но што ће пшенпца сасвим дозрети, почне слама тежину губити, сушпти се, те све лакша бива и све мање pSne у њој има. Месец дана пре, него што пшеница сасвим дозре, зрно је слатко и млечно, а буде затим све слађе, дочим се шећер у шкроб претвара, а млеко се у беланце и љепиво згушњава. Чим је ово претварање довршено, дакле 14 дана пре подпуне зрелости, онда има у пшеници највише шкроба п љеппва. Ако се дакле пшеница у то доба жње, онда јој је зрно најтеже п пма у њему највише фпна брашна, а мекиња пма врло мало, јер је зрно јошт у то доба врло танком кожицом заодевено. Ако се дакле пшеница остави дуже времена непожњевена, онда се зрно дебљом кожои заодене, п онда има мање брашна, а више мекиња.