Гајење пољских усева

99

леба и за рану младе живине, као и за краве и теоце, а иначе кад се које кућевно марвинче разболе, као лек; сламом се стока ранн, и ако није изкр’ана, плету се од ње столице и шешири. Пшеница даје јошт и шкроба штирка, кад се накисели.

Р а ж. (хРЖ, РАЖУЉА.) ОПШТЕ. Од куда нам је раж дошла, незнамо известно; ал’ на сваки начин смо и њу добили из Азије као и пшеницу. Раж је за висока брда и ладније земље и предјеле, за лаку и средњу земљу, најсигурније и најиздашније жито; ина пескуши добро расте, где друга жита ни уснјевала неби. Особито јој угађа песковита идовача, ако је здравица пропустљива; на тешкој и одвише влажно-ладној земљи не успјева. Ако се раж пре зиме не може као што треба развити и укоренити, да би зимне непогоде издржати могла, то јој само добро и угодно пролеће помоћи може, те зато треба раж што раније посејати. Ва сејање ражинајбоље је време: од мале госпође до Петковапе. Где је ладније, тамо Је увек боље раније посејати; од Петковане у тим предјелима запонети, пакза!4 дана сејидбу свршити, то је најбоље. Што се раније раж посеје, тии севише семена уштеди и тим је сигурнија жетва, јер се раније посејана раж боље укоренити може. Време за време цветања је решително за доидућу жетву, јер ако је тада много кише и суви ветрова, биће жетва слабија. Најбоље је раж сејати на угарнице, јер она не воле суву трошну земљу, него воле земљу средње руке: ни влажну ни суву. Ва добро успјевање ражи нужна је стара јака земља; у фришко нагнојеној земљи полеже. Раж је за иноге наше предјеле од врло велике важности.