Гајење пољских усева

100

Кад се оће раж после каквог зимног усева (озимиде) да посеје, онда треба стрњику раније преорати, да се земља за раж ваљано издроби и приуготови. ТТГто се пак множине посејати имајућег семена тиче, то зависи; какво је семе и у које се време сеје. На једно јутро од 1400D фати узима се 1V 2 —2 мерице, а кад се врло рано и у добру земљу сеје и ако је семе сасвим добро, онда се и мање узети може; а што се год доцније сеје, треба више семена бацити. OСOВЕНOСТИ. Раж се врло Јако бокори и има 3 —5 палаца дугапко, округло, једнако широко, бркушасто и превијено класје, на 4'—6 стопа високом влату, са 7 палаца дугачким лишћем. Ражно је зрно дугуљасто, узко, с’ једне стране нешто узвишено, а с’ друге пљоснасто, горе затупљено, зеленкасто и брашнаво. Ражи у опште има само једна врста, само се по разним предјелима разно назива, а по доброти земље бива клас дужи или краћи, зрно пак ситнпје ил’ крупније. Опет ћу зато овде навести некоје подврсти. 1. Обипна р аж. (Ол. 61.). Ње има летње и зимње. Зимња је много издашнија, јер се прп влажном јесењем времену боље бокори, лакше, ал’ зато боље узрасте и много више зрна и сламе даје. 2. Француска планинска раж. Ова је задовољна са најгором земљом, неозебе никад и рађа крупно зрно. 3. Римска раж, рађа на доброј земљи врло обиљато, али се мора после мале госпође одма посејати. 4. Елденаска раж, је неки огранак од руске п норвежке ражи; особито се препоручити може за врло лаке земље, јако се бокори, тера високо влаће и врло је издашна.

Сл. 61.