Гајење пољских усева

103

се њежна јечмена биљва не може да развија. Свака она вемља, у којој више иловаче но песка има, много је угоднија за овас него за јенам; исто тако не воле јенам ни одвећ лак песак. Јеиам зактева ситно изтрошену земљу, да своје жилице довољно развити може, пак је зато нужно под јепам или двапута добро орати, или га после подгнојена кукуруза, дувана, .кромпира, купуса итд. посејати. У јакој и добро урађеној земљи иоже јечам и после пшенице или ражи доћж. Незрело му ђубре шкодп. После ражи је јечам увек бољи, но после пшенице. ЕБиву за јечам треба у јесен добро узорати, тако је преко зиме оставити, на пролеће је опет преорати и онда тек семе бацити и предрљати. Вемљу, која није за јечам угодна, треба на сваки начин с пролећа преорати, јер се тим орањем земља за јечам мало дотера, ал’ богами, где се земља за јечам тако дотеривати мора, тамо је он најнесигурнији усев. Кад ће се јечам сејати, то сасвим зивиси од земље и од времена; само то ти кажем, да јечаи увек у суву земљу бацити мораш. У суву земљу га морага увек пре посејати, а у тешку, ладну земљу —на којој се само из нужде сеје треба га доцнжје посејати. Ва озимац јечам је време да се посеје, кад и за пшеницу. А за пролетњи је месец март. На једно јутро баци 2—3 мерице. Јечам се онда жње, како клас жутити почне; уто доба не само да је зрно теже, него се и од изпадања сачува. ОСОБЕНОСТИ. И јечиа има много врсти, од којих ћу најглавније овде навести. 1. Крупни шесторезац. ЈБега има озиица и јарика. Ово је без сумње за наше предјеле најбоља врста, јер се показало, да код нас најкрупније и најсветлије зрно рађа. Ешд озимца је крупније зрно. Овај јечам зактева јаку земљу и благо поднебје. 2. Обични четворедац, (сл. 62. на стр. 104.) са дугачким осијама. Расте 4 стопе високо. Није ова врста тако издашна, зато се и не сеје свуди са успјехом.