Гајење пољских усева

127

ако је на зрно сејеш, јер на скорашњем ђубрењу бујно расте у стабло и лшпће, а слабо зрна рађа. Зиму не воле никако; ако је после сејидбе влажно и топло, брзо ће изнићи, закрилиће све около себе и угушити сав коров и травуљпну, ако би их било; елда дакде земљу чисти и за идући је усев приуготови. Елда се сеје на широко и то ретко и плитко, јер не воле, кад је одвише зеиљом покривена. Ако ћеш је за зелену пМу косити, коси је кад је у цвету. Зрно јој не сазрева једнако, а кад презре, врло лако испада, зато уграби време за кошњу онда, кад је већи део зрна на слами сазрео. Њу треба сејати кад мразеви престану, а можеш је сејати од Ђурђева-дне, пак све до Видова-дне. Ако ти мраз раније посејану елду убије, преори њиву, пак је посеј на ново. Кад покосиш, а ти је остави на њиви који дан да се просуши, пак се одма после увози и таки врше, да се зрно укварпло неби. Елда најбоље успјева после подгнојена кромпира и кукуруза, пак онда после ражи; и елда је једини усев, који се може после ражи сејати, а да на ту исту земљу после ње опет раж доћи може. Она нипе и при већој суши, ал’ кад пусти трећи лист, оће кише, а кад цвета које обипно 14 дана траје оће на изменце кише и сунца. После цватње треба суво време да буде, да се зрно подпуно развити може. ОООВЕНОСТИ. И елде има више врсти, од којих су ове најважније; 1. Наша обична елда. (Сл. 73.) Има угасито брашнаво зрно, ал’ лако озебе. 2. Сибирскаил’ татарска елда. Ова врста елде много вишу сламу рађа, зрно јој је ситније од зрна наше елде и пепељасто је; доцније сазрева, ал’ зато лако не озебе.

Сл. 73.