Гајење пољских усева

182

Посејани ђубрењаци се морају непрестано у умереној влаги држати; нуждна топлота се мора одржати, дое семе не проклнја, ато бива поЕривањем ђубрењака нреко ноћи. Земља. Дуван зактева трошну земљу, воја је дубоко узорана, и увек му боље угађа пескуља, нежели иловача; он успјева и на лакој, али хумусној зешљи. Лака земља иора увек довољно хумусна бити, ал се опет зато гнојењем понављати мора, ако се оће богате жетве. Најбољи дуван расте на новој земљи, особпто ако је трава на таковој земљи запаљена, или ако је та земља гарош нл’ пепелом гнојена. Овде управо и лежн мирис н пријатност дувана. Исто тако уснјева дуван п на онаковој земљи, која је шало креном гнојена, јер је и дуван као и детелина кренно биље. Поред блатнавп га река не гноје, зато и јесте мирисав и прпјатан, ал је ту земља хумусна; напротив је из они предјела, гди се земља за дуван шталским ђубретош гнојити мора, увек јак, ал несносног мприса, који се тек дотерати мора. Вудући је и дуван биље, које се окопава то се и за њега зешља тек приправити мора. Земља се дакле мора јожт с јесени дубоко преорати, ђубре на њиву изнети и заорати, пре сађења у пролеће опет добро преорати, равно предрљати, и тек се онда дуван разсађивати може. Приљежни баштовани посеју семе још месеца марта до 20 марта треба да је посејано —, пак га онда, чнм се четврти лист укаже, и чим за разсађивање довољно ојачају биљке, разсађују. Месеца маја се јер ако се с овим послом дуговлачи, неможемо добру жетву изчекивати. За разсађивање је најбоље кишовито време; нема ли кише задуго, онда треба само толико sa онај дан узорати, колико се засадитп може, да биљке бар у скорашњу земљу дођу, кад кише нема. То је најбоље, кад се јутром пре, и вечерош после заода сунца разсађивати може, да се одма н залити шоже, а за тај посао сва средства употребитп треба, само да се пре тај пипави посао сврши. Сваки раден треба свој ред да има, и на сваке две стопе у реду биљку да засади; као и купус. Даља се нега састоји у сљедећем: