Гајење пољских усева

183

1. После B—lo дана морају се сви редови проћи и прегледати, јесу ли се сви разсади попримали, или су гдикоји угинули, којих се место одма попунити мора. 2. Еако се разсад лепом зеленож бојом укаже да је весео и здрав, онда га треба мало окопкати —прашити, управ рећи оплевити. Особито се добро овај посао извршава после једне кише, а ако ове нема, после добра заливаља. 3. После три или петир недеље треба га први пут окопати. 4. После неког времена се опет јошт једаред прекопа, пак онда остави на миру, да неби дојне листове повредили. Сви се ови послови онда извршити могу, кад се земља мало пресушила. Усљед хрђавог времена може дуван: пожутити од премлоге влаге; може на аега пикац пасти после наглог мењања времена, особито у незгодном положају; може се смрзнути још пре жетве, пак онда јако наудити могу дувану буре, туча итд. Брање листа. У доброј земљи, сходном обрађивању, згодноме времену и довољној топлоти, расте дуван одвећ брзо. Лишће се мора онда брати, кад је време суво. Први листови су и прва жетва; и они се почињу од доле или сећи или кидати; прво је боље. На самом стаблу (сл. 99.) дели се лишће на „доземца", оно најдолње; на „двојилца“, оно више најдолњег; на „бабу“, оно најкрупније, најдуже и најшире и на „кржу“, оно најмање, најгорње. На оним пак врстима дувана, који више од 4 листа рађају, може од сваког именованог листа и по два и три бити, то ће се по величини лиета лако опрбдјелити моћи. Дозе м а ц лист, најмање у себи мириса има и зато је најлошији. Двојилац је много бољи и најмирисавији. Баба је најјачи, најмаснији, ал’ слабијег мириса.

Сд. 99.