Гвожђе

==. il()/ ==

и добијено гвожђе назива. Осим тога ова метода назива се и базичном, док се Бесемерова метода назива киселом. Као што је поменуто, облога Бесмерове крушке мора да буде кисела, јер на пр. она оксидна, којом је постављена пудловна пећ, не би могла да издржи температуру потпуно растопљеног гвожђа (до 1500"С). Међутим ако би се ова облога оставила и онда, када треба да се извуче фосфор, а он се може извући само тако, ако се у масу убаци креч, који се везује за фосфорну киселину произашлу из сагорелог фосфора, онда би се фосфорна киселина ослободила у присуству киселине облоге (силицијумове киселине) и везујући се за исту, фосфор би се издвојио помоћу редукције и опет враћао у гвожђе. Према томе за излучивање фосфора мора да се створи базична згура, да би се фосфорна киселина могла да веже за креч, који се у згури налази. Међутим базична злура би у Бесемеровој крушци брзо извукла силицијумову киселину, свој базицитет брзо изгубила, а облогу нагризла.

Доломит, који се употребљава за облагање Томасовог конвертера и који је у главноме мешавина калцијум и магнезијум карбаната, предходно се добро пече у нарочитим пећима скоро“ до топљења. Ово је потребно да би се истерала угљена киселина. Затим се фино самеље и замеси са малим процентом тера, који служи као спојно средство. Од овог теста праве се опеке, које се пресују под веома великим притиском до 500 атмосфера тако, да се добију скоро суве и веома тврде. Овим, у ствари вештачким базичним каменом, облаже се Томасова крушка. Дно апарата са својим каналима, кроз које се удувава ваздух, израђује се особено из истог материјала помоћу пресе, па се потом пече да би сагорео тер, из кога остане угљеник, који уствари служи као спојно средство, Једна Томасова облога издржи од прилике 300—400 промена, што чини око једне седмице рада, док се дно мора да мења чешће, сваког трећег дана. Услед велике количине згуре, која се ствара због додавања креча, обично Томасова крушка мора да буде већа од Бесемерове.

Фосфор је, као што је напред напоменуто, најважније гориво при базичној методи. Сагоревање једног процента фосфора ствара температуру 120"С. Он сагорева последњи, те је услед тога и температура масе на крају процеса највећа. Ово утиче повољно на отпадак у гвожђу, који би био већи с обзиром на дужи процес него што је Бесемеров, кад би температура још у почетку била велика, као на пр. код киселе методе.