Гвожђе

О

овде уноси из високе пећи, а одавде уноси у конвертер према потреби. Напоменусли смо да се гвожђе може непосредно из високе пећи уносити у конвертер или се, ако је топионица ковног гвожђа удаљена од високе пећи, мора предходно да стопи у куполној пећи. Прво има своје незгоде, које су диктовале потребу за овим резервоарима, а други начин поред истих разлога има још и тај, што повећава трошкове због утрошка кокса за претапање. Овај резервоар има у главноме и ту добру страну, што се у њему гвожђе разних шаржа и квалитета изједначи, те се на тај начин добија у раду конвертера извесна уједначеност. Затим се добије у времену, јер се у многоме избегавају испитивања и попразке продукта. Поред овога од ових резервоара има се драгоцена корист у томе, што се сумпор при мирном стању стално растопљене масе издваја по површини као згура, која се лако одстрањује. Сумпор се у овом случају обично везује за манган, те са њим заједно чини павлаку по површини масе. Осим тога у овим резервоарима скупљено сирово гвожђе остаје недељом и празницима, кад топионица не ради, увек растопљено. Да тога није, морало би се гвожђе пре почетка рада да стопи у куполним пећима. :

У овим мешачима, јер се у њима гвожђе измеша, стаје 50100 па и више вагона сировог гвожђа. Они су изнутра обложени нетопљивим материјалом, а споља оковани дебелим лимом. Да би се гвожђе из њих могло да исипа, могу се, обично помоћу зубчаника, да накрену. Покрећу се електрично или парно. Обично се с времена на време загревају, да би се гвожђе сачувало од евентуалног хлађења и стврдњавања. Загревање се врши гасовима из високе пећи (или регенераторским гасом), који сагоревају над. површином растопљеног гвожђа.

И СИМЕНС-МАРТИНОВА МЕТОДА.

Из досадашњих метода видели смо, да се ковно гвожђе добија искључиво пречишћавањем и издвајањем његових непотребних састојака, који га чине за ковање незгодним. Међутим поред сировог гвожђа помишљало се одавно и на претопљавање и пречишћава, у главноме од оксида — рђе, старог и употребљаваног ковног гвожђа и одпадака, што су се са развитком употребе и потрошње гвожђа, нарочито у прошлом веку, појављивали у огромним количинама. Али за топљење старог ковног гвожђа и отпадака који у себи немају силицијума, фосфора и угљеника, који су го–