Гвожђе

гагори за време топљења и са њим је у главноме свршено чим је гвожђе растопљено. Манган такође брзо сатори, али у базичној пећи не сав, јер то спречава сама базична згура, те га ипак остане до 0.3%. Фосфор такође још за време топљења иде у згуру, али ако га има више, он то учини потпуно тек онда, када је сав угљеник сагорео, јер угљеник може при високој температури ипак да изавоји фосфор из фосфата и врати га у гвожђе. Према томе фосфор сагори напослетку и у колико га има више, у толико и процес пречишћавања дуже траје. Сумпор се лако издваја У згуру. али се ипак један мали део врати, када се врши дезоксидација или угљенисање помоћу феромангана.

Пошто се изврши испитивање гвожђа и утврди да је добро пречишћено, онда се пробије отвор на предњој страни огњишта и гвожђе источи у нарочити суд. Из овог суда дели се у кокиле као и код Томасове методе. Пре него што се поново напуни, празна пећ се прегледа и по потреби доведе у ред. Ако се жели добити тврђе гвожђе, односно челик, онда се. угљенисање врши помоћу феромангана или огледалостог гвожђа, као и код конвертерских метода. Овде се врши и добијање специјалних челика додавањем потребне количине хрома, никла и т.дД.

Процес пречишћавања траје 4-12 часова према хемијском саставу сировог твожђа и његовом односу према старом гвожђу. Отпадака има 5—7 % од сировине, а горива се утроши 300—600 «гр. од тоне готовог продукта. Количина утрошеног горива зависи од његовог квалитета, од величине пећи и трајања процеса.

Згура, пошто има доста гвожђа и мангана, поново се иско-. ришћава у високој пећи, а ако има више. фосфора, употребљава се. као Томасова, за гнојење земље.

2) Метвда са сировим гвожђем и гаозденом рудом, Напон нули смо у претходној методи, да се ради брже оксидације, т. ]. ради убрзања процеса убаца у растопљену масу с времена на време по мало гвоздене руде. Ово је нарочито потребно, ако је било више сировог гвожђа. Више сировог гвожђа изискује и више гвоздене руде, тако да се најзад увидело, да се само сирово гвожђе може да пречисти помоћу руде, пошто она има оксида. У ту сврху се употребљава хематит и магнетит, т. ј. гвожђа оксиди боље врсте. |

У загрејану пећ прво се стави специфично лакши креч и руда, па се преко тога сипа растопљено сирово гвожђе, да би се маса одмах боље помешала. Под утицајем регенераторскот гаса маса