Гвожђе

= ==

сипа растопљено сирово гвожђе толико, док се пећ не напуни. Пошто су се непотребни састојци издвојили у згуру и угљеник сагорео, онда се један део гвожђа са згуром источи кроз горњу рупу у велики суд, у коме се, пошто се згура одлије, дрвеним угљем, фероманганом, или огледаластим гвожђем изврши потребна дезоксилација.

Остатку гвожђа у пећи дода се гвоздена руда, сирово гвожђе и креч за онолико, колико је твожђа оточено. За тим се поново отаче један део и т. д.

(Осим ових са две, има пећи и са три рупе. Међутим рад са њима је тежи и захтева већу стручност.

Да би се само згура могла да одвоји и избаци из пећи, те процес без отакања гвожђа у самој пећи могао да заврши, конструисане су у Америци пећи које се могу да накрену, да би се згура одлила. :

6. Телботова метода. Реч је о великим Мартиновим пећима, које се могу да накрену, да би се један део материјала могао да изручи. Могу да хватају 100, 200 па чак и до 300 тона гвожђа. Ако узмемо за пример пећ са капацитетом од 200 тона гвожђа, онда би рад био овакав. Пошто се у пећи растопи 100 тона старога гвожђа, убаци се за 20 тона руде и креча, па затим полако сипа 30 тона растопљеног сировог гвожђа. Када је реакција готова, убаци се опет за 20 тона креча и руде и поново преко тога сипа 30 тона сировог гвожђа. Пошто се све растопи и хемијски процес изврши, онда се пећ накрене и згура исипа кроз нарочити отвор. Сада се ради излучивања фосфора убаци печени креч и кад с тим буде готово, пећ се накрене и исипа 60 тона готовог гвожђа у нарочити суд, у коме се по потреби врши и дезоксидација. У гвожђе, које је у пећи 'остало, опет се убаци руда и сирово гвожђе, који буду брзо пречишћени услед велике температуре, коју маса већ има. На овај начин остатак гвожђа у пећи служи као чувар топлоте. Проналазач ове методе је Бенџемен Телбот (Вепјаш:п Тађоћ) из Лида Геедз).

Место пећи, које могу да се накрену, могу да се употребе и стабилне пећи, којима отвор за стакање лежи изнад дна пећи тако, да може увек потребан део гвожђа да остане.

Непде се у последње време Телботова пећ употребљава као резервоар, у коме се маса донекле пречисти (убаци се креч и сирово гвожђе), а остатак причешћавања доврши се у малим, обичним Мартиновим пећима.