Гвожђе

— 128 ==

челику има више мангана, у толико се брже лонци нагризају, т. Ј. у толико више угљеник улази у челик, јер манган који пређе у згуру, повећава њену моћ за нагризање лонца. Фосфор и сумпор не могу да се пречисте, те их и не сме бити у челику.

Ради побољшања квалитета додаје се лончаном челику никал, хром, волфрам, ванадин, молибден. На тај начин добијају се специјални челици. Међутим ако се челику додају по два или по три од поменутих елемената, онда се добијени челик назива племенитим. (Ово комбинирање предпоставља извесну већу стручност.

ЕЛЕКТРИЧНО ДОБИЈАЊЕ КОВНОГ ГВОЖЂА.

говорећи о топљењу руде у електричним пећима напоменули смо, да су прве електричне пећи, конструисане у сврху добијања сировог гвожђа, у ствари могле да имају практичну употребу више ради пречишћавања сировог гвожђа, т. ј. за добијање ковног. Ово због тога, што се у то доба није могла да произведе већа количина електрицитета.

Пошто предходно поменемо имена неких од првих проналазача, који имају пуно заслуга за успеле покушаје у примени електрике за пречишћавање гвожђа као: Пишона, Врнера фон Сименса, Карла д' Лавала. Хајблинга, долазимо опет на има италијанског мајора Е. Стасана, који је у главноме дао основу за модерну електричну металургију гвожђа.

Док је електрика већ имала знатну примену у металургији, на пр. у добијању лаких и племенитих метала, дотле њена примена у металургији гвожђа за дуго није показивала већи налредак. Тек у последње време она је почела да показује великог полета и данас добар део светске продукције гвожђа базира на електрицитету. Даљи напредак електричне металургије гвожђа зависи у првом реду од. погодности водених снага — падова и од скупоће кокса.

Пре него што будемо укратко говорили о пећима, које се сада највише примењују, ми ћемо напоменути да се оне деле, према начину на који се елктрична енергија претвара у топлоту (електрично деловање") на две врсте: на пећи пламене (Г1стродеп) и индукционе, односно на пећи са угљеним електродама и на пећи без угљених електрода. Код првих се топлота производи

1) Кад електрични таласи делују хемијеки, онда се гаква радња наг зива електролиза,