Гвожђе

јр

могу да буду издвојени у слободном простору, на пр. у једној рупи или мехуру у гвожђу. Они онда образују дивну творевину облика јеле. Међутим у хомогеном гвожђу кристали се не могу слободно | да развију и када се такво парче преломи, на прелому се покажу зрнца Величина ових зрнаца зависи од хемијског састава гвожђа и начина, на који се оно добило. Ковно гвожђе са више угљеника т, ј. челик има финија и ситнија зрнца, него гвожђе са мање угље«ника. Сличано утиче на финоћу зрнаца и манган, али у мањој мери. Фосфор изазива груба, крупна зрнца. Није тешко научити, да се по величини и сјају зрнаца познаје од прилике састав гвожђа, ако се само зна како се добило. Када се добро загрејан челик нагло охлади у води, добија прелом фино-зрнаст. Челик који садржи више угљеника, има после каљења тако фина зрнца, да се голим оком не дају видети. Лаганим пак хлађењем стварају се грубља зрнца. Ковањем и механичном прерадом у опште, зрнца се такође префињују.

Ковност, Гвожђе се на обичној температури ретко кује. То је тежи и спорији рад. Оно се кује обично кад се загреје. Гвожђе се кује док је вруће, како каже пословица. Загревање се врши данас највише угљем. Дрво се ређе употребљава, али дрвени угаљ врло радо. Загрејано на температури од 200—400" С. гвожђе показује плавичасту боју. На тој температури гвожђе ковати – је врло опасно, јер много прска. У колико је гвожђе чистије, у толико се лакше кује. У колико је угљеника у њему више, у толико се, теже кује. Са угљеником до 1'% може се донекле ковати, међутим ако га има 17%, није апсолутно ковно. Силицијум у већем проценту утиче на ковност исто тако као и угљеник. Манган утиче на ковност повољно кад га има до 1%. Међутим шкодљив је чим га има више. Фосфор врло мало утиче на ковност, док сумпор утиче најгоре, јер гвожђе, у коме има сумпора, на црвеном усијању при ковању прска. Мало више у гвожђу мангана ову незгоду искључује. Међутим око мангана има мање него обично, онда сумпора не сме бити никако више од 0'%. Ако у гвожђу има згуре, што нарочито бива у вареном, онда се при ковању показује склоност за цепање. (Под чекићем ce одвајају и оцепљују парчад).

Гвожђе које се ломи, прска на црвеном усијању, има _ кончасту текстуру, затворену боју и слаб сјај; заварује се веома тешко, Међутим на белом усијању се кује лепо и у хладном стању је доста тврдо. Исто као и сумпор, и бакар чини да гвожђе прска на црвеном усијању.