Гвожђе

— 134 —

је такође обложена шамотним опеком и у коју се пречишћечо гвожђа скупља. Ова збирница је практична зато. што управо служи као неки резервоар, у коме се гвожђе изједначује и теже Кгр. лива.

Пећ може да буде разне величине. Обично је висока 4—61% мет. Висини није одређена ширина, али су обично широке ,—7 мет. Пећ већих димензија може дневно да пречисти до 8.000 клгр. лива.

Куполна пећ се пуни озго као и висока пећ. Прво се од прилике "| пећи испуни коксом. Затим, слично као у високој пећи, следује слој сировог гвожђа, па слој кокса и то у сразмери 10: 1 по тежини. Гориву се додаје '/; кречњака ради издвојања сумпора. и фосфора у згуру. За гориво се употребљава готово искључиво кокс и то нарочито врсте, који брзо не сагорева, те се дуже може да одржи у жару; дуже него дрвени угаљ. Овакав кокс је обично тврђи и порознији, а то је потребно да би гасови кроз њега лакше пролазили. Ови гасови се могу да хватају и искоришћавају као и гасови из високе пећи.

Битна разлика између куполне пећи и високе је у томе, шго угљеник код куполних пећи не служи као средство за редуковање, већ искључиво као средство за загревање. Дакле не развија се у угљеноксид (С 0), већ сагори у угљендиоксид (С 0). при чему се гориво боље искористи. Услед овога ни утеривање ваздуха пе сме да буде јако као код високе пећи, како би се више образовао угљендиоксид него угљеноксид.

Да би се добио лив финије каквоће, може се гвожђе у куполној пећи по два и више пута претапати. Међутим са сваким претапањем гвожђе губи силицијум од кога зависи тврдоћа лива, те се најзад дође до белог гвожђа. које је за лив неподесно. Да би се ово избегло, додаје се при сваком претапању нешто гвоздених опиљака или ситних отпадака ковног гвожђа. Да би се добила одређена врста лива, ливац може да меша разна ливена гвожђа са опиљцима или отпацима. У сваком случају отпаци морају да буду ситно исечени, јер би се иначе тешко могли да стопе.

Пламена пећ. Ова пећ је за 2—3 деценије старији изум од куполне пећи. Хоризонтална је, те је погоднија за топљење већег комађа гвожђа, који се уносе у пећ са стране. Ма да се може да употреби јевтиније гориво, јер гвожђе са њим не долази у непосредан додир, већ бива топљено помоћу пламена. ипак се