Гвожђе

модеран империјализам, као што су, у осталом, империјализми рађани и од других мајки, али ако се боље унесемо у будућност ми ћемо видети, да ће баш машина убити и рат и освајања. Посматрајући напредак машинизма није ли могућ закључак, да ће се читаво човечанство моћи убити једном машином. А то се неће догодити, јер се човечанство само никада неђе уништити. Најзад напредак ваздухопловства не доводи ли у опасност саме државне границе

Једна од највећих и најважнијих примена гвожђа јесте данас у саобраћајним средствима, у бродовима и жељезницама. Парну лађу измислио је Енглез Фултон 1807. год., а локомотиву такође Енглез Жорж Стефензон +814. г. Два епохална проналаска, који су из основа изменили дотадашњи саобраћај. Где су се некада Каравани и коморе вукли преко равница и брегова, где су некаде смерне једрилице или обичне дереглије, користећи се повољним ветром и чекајући на њега, недељама пловиле од једног пристаништа до другог, често заборавивши кад су пошле, сада тамо јуре жељезнице и шиште пароброди. Жељезнице пројуре за неколико сати читаве државе, за неколико минута стигну из једног места У друго, прелећу преко мостова, који сада нису од дрвета, па ни камена, већ од гвожђа и постављени преко стотинама метара широких река или долина. Док су некад једрилице пловиле не смејући се удаљити од обале, сада гвоздени пароброди прелазе океане за неколико дана. Проналаском парне машине чини човечанство највећи скок унапред, у нови век, који се с правом назива гвоздени. Злато, које је толико терало човечанство у борбу, уступило је сада потпуно предност гвожђу, коме због његовог техничког својства културни напредак човечанства највише дугује. Данас је гвожђе, осим основна три елемента животна, за човека највећа потреба и човечанство се без њега не да замислити, Основни услов за привредни и културни напредак једнога народа или државе је богаство у гвожђу. Основни покретач свакој радиности је гвожђе. Не да се замислити већа индустрија једне земље, ако је она сиромашна у гвожђу.

Проналазак парне машине пада у времену, када се и услови рада у опште мењају. Француска револуција је та, која је рад почела да поставља на ново и прво место, Тек одатле човек прелази на један виши степен стварања добара, улази у индустрију у правом смислу. Може се слободно рећи, да се ни рударство, ни индустрија средњег века, нису нарочито разликовали од оних

ГВОЖЂЕ