Гвожђе

А

ском и Америчком, пошто су остали испитани веома мало. На пр. Азија, Африка и Аустралија нису ни пуних 5% геолошки испитани.

На Хбом међународном геолошком конгресу у Штокхолму 1910. г. покушано је да се утврди количина гвожђа у свету. Међутим то се није успело, али се могло да утврди, да је само 13.5% копна испитивано, а да се за 10.5% може да да једна приближна цифра. Према томе само се за 1/4 копна може да поставља извесна процена. По тадашњем прорачуну количина гвоздене руде у Европи и Америци износи 22 милијарде тона. Те 22 милијарде тона могле би према тадашњој потрошњи гвожђа да трају само 50 година. Наравно, кад би то било у истини, онда би свет требао да буде очајан. Међутим то ни изблиза није тако, јер ни половина Амерчког континента, па и један добар део Европе, нису геолошки испитани. Нарочито се за Русију и Балкан не могу да постављају никакве цифре. Што је најглавније, горње цифре се односе само на отворене руднике, док неотворени рудчици имају око 90 милијарди тона руде. Не треба сметнути с ума, да се многа гвоздена руда не искоришћује, услед недостатка техничких средстава да извлачење гвожђа из њих. Нико не сумња у могућност нових проналазака у топионичарству, који би омогућили експлоатисање и ове руде. Ако се притом узме у обзир, да би се у глади за гвожђем морало да прибегне и топљењу руда, које се сада као сиромашне гвожђем одбацују (у Немачкој до 35%, у Америци до 40%), онда свет не треба да буде много забринут. Мора се веровати, да ће човек некада моћи да извуче гвожђе које се налази дубоко у земљи, па и оно што се налази у морима и океанима.

Гвожђе у природи не налазимо никад чисто, у свом елементарном стању, већ увек у једињењу, у вези са другим материјама, т. Ј. у рудама. Махом се везује са кисеоником, стварајући гвоздене оксиде. Ако дође у везу са водом, ствара гвоздени хидрат, а ако пак са угљеном киселином, прелази у гвоздени карбонат и T. M.

Имамо управо четири врсте руда. из којих данас гвожђе добијамо.

Магнетит — магнетовац. — (Гвожђе оксидулоксид Ре О,). Овде је најбоља гвоздена руда и може да садржи гвожђа до 72% просечно 50—60%. То је једињење гвожђа и кисеоника. Познаје се по томе, што на хартији оставља црн траг. Долази