Гвожђе

пе (о

тешко разликовати, одвојити ковно гвожђе од челика или сирово од ковног. Границе се не могу тачно да одреде, јер једно у друго улази без одређеног прелаза, те све зависи од схватања онога што гвожђе употребљава. Док је на пр. једна врста ковног гвожђа за једнога челик, дотле је за другога тврђе гвожђе. За онога што израђује сечива бесемеров челик је обично меко гвожђе, док је оно челик за онога, што израђује гвоздене конструкције. Докле се на пр. у једној земљи гвожђе са 0'% угљеника сматра за челик, дотле тај проценат угљеника у другој земљи треба да буде већи, да бии гвожђе било челик. Услед тога се ова подела на челик и гвожђе не сматра правилном, већ узима она према методама, по којима се ковно гвожђе добија. Према томе имамо: варено и отакано ковно гвожђе, управо варени и отаKaHH uemak. (»chweisseisen — Schwečistahl, Flusseisen — Flusstahl)

Дакле легирањем са поменутим елементима добија се гвожђе потребно за одређену употребу. Осим жељене нетопљивости тиме се постиже потребна: тврдоћа, растегљивост, еластичност. Магнетична и електрична својства могу ови елементи такође да измене. Али главно хемијско и физичко својство техничком гвожђу даје угљеник, по коме се гвожђе и класифицира.

Гвожђе са 2"—5% угљеника лако се лије и зове се сирово гвожђе. Са 0%—–17% угљеника лако се кује и изове се ковно гвожђе. Међутим оно са 1> —-2"% угљеника нити се добро лије. нити је ковно, те се и не употребљава.

Угљеник се налази у гвожђу или хемијски везан за њега, или слободан (механички везан). Када је угљеник у гвожђу слободан он се издваја као графит у кристалима, који се могу видети и слободним оком. Графит се ствара кад се гвожђе са великом количином угљеника источи из високе пећи и постепено охлади. Исто тако богато: гвожђе у угљенику загрејано на високој температури ствара т. зв. темперни угаљ, који се издваја у облику тачкица, такође кристалне садржине. Хемијски везан угљеник не да се видети голим оком, али се под микроскопом може видети како је он везан за извесне делове гвожђа у којима се издваја као цементит, док су други делови гвожђа чисти (ферит).

Гвожђе нам пружа 'најразноврснија својства. Сва она у главноме произлазе из количине угљеника, који се у њему налази. Док на пр. неко гвожђе може да буде толико растегљиво и меко, да се може и хладно исковати у најтање листиће, дотле друго може да буде толико тврдо, да се може прерађивати тек