Гвожђе

Но in

Даље на температури испод 450 С, не врше се ови хемијски процеси, већ ту руда у главноме изгуби у почетку своју хигроскопску, а затим и своју хидранту (хемијску) воду. Угљеноксид, који је постао сагоревањем кокса и кроз целу пећ извршио свој главни задатак, излази најзад са осталим гасовима на уста пећи.

Међутим посредна., или индиректна редукција помоћу угњеноксида, објашњава се овако. Материјал, који се кроз уста пећи убаци, долази прво у најхладнији простор, при чему загрејани гасови утичу, да он изгуби своју воду. Ниже, већ на температури од 300 С", почиње деловање угљеноксида на руду т. ј. посредча редукција. На температури 700—900 С“ издвајају руда и креч своју угљену киселину и слабећи себе, њу повећавају. Осим тога врши се растављање угљеноксида у угљену киселину и угљеник. Последњи се образује у чврстом облику и као фини прах нахвата се на гвожђу, које се још није ослободило земљаних састојака. Гвожђе постепено прими у себе угљеник, те се на тај начин угљенише, што му омогућава топљење на нижој температури (1100—1200 С). Тиме се постиже оно што је главно.

Топљење овако угљенисаног гвожђа, образовање згуре и редуцирање осталих састојака руде и додатака, као и редуцирање мангана, фосфора и силицијума, који стално прате гвожђе, врши се у доњој половини трбуха и горњем делу збирнице. У колико се материјал у пећи теже редуцира, у толико има више згуре; у толико се процес спорије завршава. Ради тога је потребан сам угљеник, који овде делује у ствари као угљеноксид из кокса, са којим је растопљена маса у збирници помешана. Ова редукција зове се директна, непосредна, јер њу врши непосредно сам угљеник, за разлику од посредне коју врши угљеноксид.

Неправилне радње високе пећи, Ако се хоће да добије бело сирово гвожђе, онда сразмера између горива и руде иде у корист руде, а ваздух се удувава хладнији него код добијања сивог сировог гвожђа. Међутим за производњу сивог гвожђа потребна је већа температура т. |. више горива, а ваздух који се удувава треба да буде загрејан од 600—900 С". У осталом, да би се добила одређена врста сировог гвожђа, мора се предходно знати тачна анализа руде, горива и додатака и да се има практичног и теоријског знања за њихово мешање. Но и поред најсавеснијег и најстручнијег рада може да се деси, да пећ не да прорачунати резултат. Могу ипак да се догоде разне незгоде и неправилности. Од тих незгода и неправилности изнећемо овде само некоје главније, не упуштајући се у њихово шире објашњење.