Гвожђе

O ој

ПРОИЗВОДИ ВИСОКЕ ПЕЋИ.

Главни производ високе пећи је сирово гвожђе, а згура и гасови су редовни производи. Међутим и ове убрајају у главне зато, што се добијају у великим количинама, те је и вредност њихова велика. Осим ових главних производа добијају се, према саставу руда, олово и цинк. Олово као теже пада на дно пећи и скупља се у каналима — жљебовима на поду, а цинк се испарава и хвата по зидовима цеви, којом се одводе гасови из пећи. Ова два производа називају се споредним.

Сировог гвожђа има у главноме две врсте: белог и сивог. Постоји и полусиво као средина између једног и другог. О овоме је у главноме речено у глави о врстама гвожђа. Угљеник у белом гвожђу везан је хемијски, а у сивом механички, као графит, у листићима.

Бело сирово гвожђе ствара се кад се руди дода мангана, који је чини топљивијом. Око се при већој количини мангана удувава јако топао ваздух, онда се ствара огледаласто гвожђе

Међутим бело сирово гвожђе добија се у главноме кад“ се растопљено гвожђе нагло охлади изливањем у хладне кокиле. Наравно да би ради овога гвожђе требало да има и мало силицијума. |

Сиво сирово гвожђе ствара се кад се растопљено гвожђе охлади постепено у калупима од песка, те има времена за формирање графитних љуспица. Али у главноме на његово стварање утиче силицијум, када га има више. Везујући се за гвожђе, силицијум оставља угљеник да се издвоји у графит. Ако у гвожђу нема ни мало мангана, оно мора да буде сиво и уз најмању количину силицијума.

Од осталих елемената, поред силицијума, најважнији пратиоци сировог гвожђа су фосфор и сумпор. Фосфор чини гвожђе кртим и тврдим, али погодним за ливење, јер добро испуњава калупе. Сумпор га чини кртим на црвеном усијању. Од елемената који ређе долазе у сирово гвожђе су: бакар, титан, арсен, ванадин.

Подела сировог гвожђа на бело и сиво не игра, међутим, у пракси већу улогу. Овде се подела врши према намени и употреби. Према томе сировог гвожђа има у главноме: |

|.) Сировог гвожђа за ливење,

2.) Хематит,

3.) Сирово гвожђе за пудловање,