Гвожђе

ГЛ. Ш

ДОБИЈАЊЕ КОВНОГ ГВОЖЂА.

Непосредно добијање ковног гвожђа из руда у цурњачама и курјачама описано је површно раније и с обзиром на изчезавање ове примитивне методе и сам обим ове књиге, није потребно шире разлагање о томе. Многобројни покушаји, што се и данас чине да се ковно гвожђе добије непосредно из руде, нису дали веће резултате у правом смислу. У извесном смислу постизнут је овај резултат у Сименс-Мартиновим пећима, када се ради 'добијања ковног гвожђа употребљава, уз старо гвожђе и отпатке, и руда. Неке електричне пећи за топљење руда у непосредној су вези са пећима за рафинажу, али то не значи добијање KOBHOT гвожђа из руда, како се од неких усваја. :

Ковно гвожђе добија се данас у главноме пречишћавањем сировог. 'Под пречишћавањем се разуме радња, којом се из сировог гвожђа удаље састојци, што га чине нековним, незаварљивим, нерастегљивим, То су у главноме: угљеник, фосфор, сумпор, манган и силицијум. Удаљавање ових елемената врши се оксидацијом помоћу кисеоника из ваздуха или из саме руде. Неки оду као гасови, а неки образују згуру, која плива по растопљеном гвожђу.

Сирово гвожђе се пречишћава двојако: или се непотпучо стопи у кашасту масу, па се дробљењем и гњечењем излаже оксидацији, или се истапа потпуно у течност, при чему је оксидација технички лакша. Првим начином добија се ковно гвожђе у обичним пећима за пречишћавање (Ешзсћојеп) или у пудловним пећима и такво гвожђе се назива варено. Другим начином добија се ковно гвожђе Бесамеровом, односно Томасовом и Саменс-Мартиновом методом и назива се отакано. По истом начину добија се ковно гвожђе им у електричним пећима, о којима ће такође морати бити нешто речи.