Гвоздени колоси : локомотиве нашег доба : предавање одржано на Коларчевом Народном универзитету

6

браћајна средства којима се до тада располагало, -животињске запреге и пловила 'показују се недовољним. Неогтходно је потребно проналажење нове врсте оаобраћајног пута и нових средстава за путовање и транспорт.

Замксао о примени колосечног пута, чија прва појава датира још из 1525 године када су алзашки рудари поставили двашаралелна ннза дасака а кзс.није дрзених стабала по којнма су се кретала њихова колица нагсварена рудом, приводи се у дело. Убрзо овај примихивни кблосек пролази кроз низ развојних фаза: дрвене се шине окивају гвозденим плочама да би коначно бнле замењене кованим па ливеним гвозденим шинама а ове ваљаним челичннм. На оваквнм колосечннм путевнма возила су била вучена животињскнм зацрегама. Све већа количина сировнна, готових производа и материјала захтевала је повећање вучне силе које се ннје могло задовољити животишском снагом. Поставио се проблем грађења вучних машина. Индустрија је већ у пуном замаху. и са њом у вези друге гране техннчке делатности, већ су користиле читав низ различитих машина. Једна од најзћадајнијих била је она која је нскоришћавала снагу водене паре пронзведене у парном котлу. Парнпх котлова, чији је прототип дао Дени Патен 1680 годнне и парних машина, које је почео градити генијални Џемс Уат 1788 године, усавршавајући их потом непрестано, било је еве в ч ш^е.

Обзнром на успехе које је парна машина у с-внм областима техничког делања тада постнзала, сасвим је разумљива идеја да се она прнмени и за вучу возића на шинама. Први пут у нсторији човечанства ове замнслн пошло је за руко.м екглесксм градитељу машина Рнчарду Тревнтику 1803 године.