Географија Федеративне Народне Републике Југославије : предавања одржана на Коларчевом народном универзитету. 1, стр. 102

102

јем пролеКа много више повеКаиа на северу, на делу плитког дна, него на јупу, где ја тала'сање морске псвршине знатно јаче. ЛеКи је разлика у површинској температури незнаПна, на пучини од северног до јужног краја није веКа од 3°, а колеба између 22° на северу до 25° на југу. То су узроци малсг годишњаг колебања твмпературе на површини Јадрана. Оно |е у Квармеру 14,5°, јужно од острва Жирја 12°, а на пучини југоззпадно од Дубровника 11°.

Испзравање Iна површини Јздрана је доста јако, услед високе температуре, а последица тога су великз слзност и провидност воде. Јадран је најпровиднији охо највеКе дубине, до 65 м; мзње је провидан на пучини северног корита, 30 до 45 м, а још мање при обалзма особито блиау речних ушКа. Садржина соли у површинским слојевима пове Кава се од северозапада првма југоистоку, упоредо са температуром, просвчно од 33 до преко 38%о, а са дубином се ,слз(ност углавном повеКаеа, али сасвим споро, са изузетком топлих месецз. када је оно нешто изразитије.

За живот и напредовање морскв фа/не, наронуто р|иба, особито је важно што је вода Јадрана богата кисеоником, уСлед јакот таласања и вертикалних стру>ја, којв су дејстване и приликом загревања, као и хлађења површинске воде, Рибарство Ја код наших примораца било јако развијено, а после Другог саетског рата , : е знатно уназађено, услед дејства мина, када јв огроман број риба био уништен и досад још није нз нормелну мвру. Ипак је то и сада важзн извор живота, који је побољшзн Нињеницом, што фабрике за ко-нзервирање риба купују цео лов, који нијв продат станоаништву ради локалне исхра(не.

Од слатких вода у нашој држави најаажниЈ-е с,у реке. Оне са могу псвделити на две ввлике групв; на нормалне, коЈих Је знатно више, и понорнице, ограничене на све области крша, тЈ. на кречњачке тврене. Од-