Географија Федеративне Народне Републике Југославије : предавања одржана на Коларчевом народном универзитету. 1

102

јем пролеКа много више повеКаиа на северу, на делу плитког дна, него на јупу, где ја тала'сање морске псвршине знатно јаче. ЛеКи је разлика у површинској температури незнаПна, на пучини од северног до јужног краја није веКа од 3°, а колеба између 22° на северу до 25° на југу. То су узроци малсг годишњаг колебања твмпературе на површини Јадрана. Оно |е у Квармеру 14,5°, јужно од острва Жирја 12°, а на пучини југоззпадно од Дубровника 11°.

Испзравање Iна површини Јздрана је доста јако, услед високе температуре, а последица тога су великз слзност и провидност воде. Јадран је најпровиднији охо највеКе дубине, до 65 м; мзње је провидан на пучини северног корита, 30 до 45 м, а још мање при обалзма особито блиау речних ушКа. Садржина соли у површинским слојевима пове Кава се од северозапада првма југоистоку, упоредо са температуром, просвчно од 33 до преко 38%о, а са дубином се ,слз(ност углавном повеКаеа, али сасвим споро, са изузетком топлих месецз. када је оно нешто изразитије.

За живот и напредовање морскв фа/не, наронуто р|иба, особито је важно што је вода Јадрана богата кисеоником, уСлед јакот таласања и вертикалних стру>ја, којв су дејстване и приликом загревања, као и хлађења површинске воде, Рибарство Ја код наших примораца било јако развијено, а после Другог саетског рата , : е знатно уназађено, услед дејства мина, када јв огроман број риба био уништен и досад још није нз нормелну мвру. Ипак је то и сада важзн извор живота, који је побољшзн Нињеницом, што фабрике за ко-нзервирање риба купују цео лов, који нијв продат станоаништву ради локалне исхра(не.

Од слатких вода у нашој држави најаажниЈ-е с,у реке. Оне са могу псвделити на две ввлике групв; на нормалне, коЈих Је знатно више, и понорнице, ограничене на све области крша, тЈ. на кречњачке тврене. Од-