Географија Федеративне Народне Републике Југославије : предавања одржана на Коларчевом народном универзитету. 1

107

-а речнг/ реж>гм постс;е велике разлике између рунавских притока западно- и источно од приближно 20° ист. дуж. Све притоке Драве и Саве, до Дрине закључнол има}у два јдсно развијена максима водостаја у пролеку и познсј есени, од којих Је први доста изразитији, к два минима у фебруеру и септембру. Први од њих је изразити-Ји код плагнинских река нз северозападу, например Савињи, док Је друти боље ргзвЈиЈен код осталих притока, например Уне или Дрине. Приложенз слика покавује те услове. Водостаји на приложеном цртежу а изведени су по подацимз Савиње, Уне и Дриие. Ту је 'одишње колебање водостаја 107 ом. Код источних дунавских притока, Јужна Морава !и Тимок, цртеж б, годишњи ток водостаЈа Је једнсставан, са максимумом у проле+ту, минимумом у ЈесеМи, али Је максимум доста слабије разви Јен, чего код речних водостаја на западу, пз Је стсга годишње колебање водостаја смањено на 86 ом. Исте разлике се 'ааљаЈу између Јадранских и егеЈских притока. Код јадранских притока Крке и Неретве, цртеж в разви Јена су деа максима водостаЈа у пролеТ|у и позној јесени, под Једнаке висине, али Је летњи минимум много развиЈенији од фебруарског. Годишње колебање водостаја Је 107 см, исто као код западних дунавских притока. Егејске притоке (Вардар, Пчиња, Црна Река), цртеж г, имају најви.ши водостај у пролеКу, счај-•/жи у позном лету, кас код истсчних дунавск!их притоне, али су на праимз водостаји у свим месецима внши, иарочито у позном лету, а пооледица је тога годишње колебање водостаЈа тек од 79 см.

Код река, ваЈпосле, постоЈи велик г рвзлика у њиховом паду Правилан пад гостепено смзњи.заlње пада од изворишта премв ушКу, (имају семо реке које најве Ким делом протичу кроз широке долине и равнице, например Сава. Реке шЈе делимично протичу кроз клиоуре имаЈ у на тим деловнма по-веКс(и пад, напрlимер Вардар (в. слику) на току кроз Дервен, Таоооку клисуру, Демир Капију. Пад је, дакле, нз Вгрдару степенаст. Још не-