Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

17

искрено желео да даде најбољу карту земље, којом се надао владати.

Географског знања о Српским Земљама, било је уопште веома мало и то још добрим делом толико непоузданог, да га није вредило бележити. Сигурно је било само оно што су разборити људи внали из аутопсије. Када се митрополит СОтратимировић код архимандрита Гаговића распитивао и о оним крајевима који су били даље од његове отаџбине и његових уобичајених путова, особито о Скопљу, добио је овај веома, карактеристичан и поштен одговор: „Болшав : сихљ повбдати не знао — рече Арх!мандрит — развђћ бг по гласу токмо и смбтенному понатило глаголати хотелђ, веже никаква в5роаности и шћни не имбло бнг“.") Митрополит Стратимировић био је моћна личност, с многобројним и јаким везама, па је ипак могао сабрати сасвим незнатну географску грађу о Србији, мада се око ње својски трудио. За тај посао је требала друкчија спрема и опширнији научни и извиднички апарат него што га је он могао употребити. Цело Балканско Полуострво било је још на почетку Х1Х в. тако непознато, да су на њему били могући проналасци као у непознатим деловима света.

Ни велико интересовање великих сила за Турску од почетка ХУШ в., када се стало брже одмотавати решење Источног Питања, није изазвало неких нарочито добрих карата Турске, и ако су велике силе ради евентуалне поделе Турске имале нарочиту жељу да дознају стратегијску важност појединих турских области. Без добрих географских карата, то се није могло дознати, а тадашње карте Турске нису биле добре, мада међу њима има, неколико које представљају знамените картографске напоре. На неколико листи је била

врађена карта: Ге Копге, Г'Елтрте Оботал (1770), с планинама, насликаним као кртичњаци; део Српских дЗемаља је на десетом листу: Паштабе, Мопфепестпв еф Partie du Golfe de Мепазе; тај је нарочито знаменит.) Прилично су погођене реке на карти: Ва—Паппота, Carte de la partie septentrionale de PERmpire.Ottoman (1774).") Ocrae RaprTe ee Typcke mapeBHHG или њених делова. (особито Влашке и Молдавске, које су због ратова, изазвале јак интерес) нису много боље од ових него су још горе. Поуздану географску грађу о лицу Турске сабрали се тек француски официри изаслани 1807—1812 год. од Наполеона, у Турску да је мапирају (Уапдопсоџт«, Рајта, Рет-

85) Спољеник, ХХХЛХ (1908), 113. 86) Наагаг уоп Натешћшт. У. а. с., 139—140. 37) /bid., 140—141.

Географско знање о Србији 2