Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

31

расписивао награде већ за историјску теографију аустријских земаља.) Одговори што су стизали на тај распис били су често врло добри; најбољи се тичу баш словеначких земаља. O сличним радовима за Српске Земље сањао је П. Ј. Шафарик, али и поред истрајних напора није могао израдити историјску географију Орбије.5) Још је било прерано за такве планове. Било је још много нужнијих и примитивнијих послова, за, географско проучавање Српских Земаља, који су се морали претходно обавити, па да се тек онда приступи тежим проблемима.

Србија још није могла тај посао узети на себе, јер се земља, тешко ослобађала од Турака и трошила сву снагу око најпречих државних послова. Онимачки рад у те не спада, а и да. спада, не би га тада имао ко у Орбији обављати. Тако су послови око проучавања и картирања Србије пали на друге државе, особито на суседну Аустрију, која се спремала баш тада на крупне снимачке радове. Због ратова с Наполеоном пале су Аустрија и Угарска у тешку беду, која се свршила државним банкротом. Држава се могла само тако економски подићи, ако искористи све могућности привређивања, које су биле у њој самој. Прва мисао на коју се у обнови државне економије морало пасти била, је, да се спасу од поплава најплоднији крајеви у Угарској и Хрватској уз Дунав и Саву, који су били изложени сталним поплавама. Мисао је била природна, здрава. Већ при изради првих скица о проучавању Дунава, и Саве није се могло проћи а да се Србија не повуче у предмет проучавања. Дунав и Сава су били и српске реке. Па не само да оне везују суседне земље, него су и читави појасеви земаља, уз њих идентични на обе речне обале и не може се једна страна проучавати а да се на другу глава не окрене. То је Марсиљи са својим Дунавом одлично доказао. У опште, није било могуће научно проучавати леву дунавску и савску обалу уг српску границу, а да се не проучи и Србија. Аустрија, би се ради научног испитивања својих јужних области морала бавити и Орбијом, и кад не би имала других мотива. Чини се да су већ код Ридлове карте Србије говорили за њено сколчавање уз Олавонију и Угарску и научни мотиви поред политичких.“) Јер, научни географски снимачки рад није се заиста,

69) Homayrs Archiv, П1 (1812), Х 44—45.

70) Вукова Преписка, IV (1909), 634—5.

п) Знаменитост Ридлове карте осетио је још Ф. Каниц: Катт Р., Donau— Bulgarien und der Balkan, | (1875), 323 у занимљивој глави: 21г Kartographie des Wwestlichen Theiles der bulgarischen Donauterrasse, 320—327. Ова је глава у другом издању изостављена (1882). Због оскудице сличних радова, добро би и она дошла, мада је сасвим непотпуна. У њој има нешто обавештења и о Србији која мало допуњује: Алексић А.,