Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

32

могао зауставити на Дунаву и Сави, нарочито онда не, ако се научним испитивањем хтела, израдити и поуздана основа за, регулационе радове на овим рекама. А до ње је у посленаполеоновском добу Аустрији било највише стало.

Утарска Дворска Канцеларија захтевала је од војничких власти још 1914 год. да се Дунав сними и тако изради сигурна база за, послове око мелиоризације земљишта уз његове обале. Није се одмах приступило раду. Војничке власти дуго су се скањивале, јер је тај посао био скопчан с много напора и трошкова, и није га било вредно извршити, а да се том приликом не прегледа и катастар целе Јужне Угарске. Зато је опет требало много припремних радова, и тако је посао одгађан, док се није организовао један огроман апарат од стручних лица, коме су уз географско снимање били поверени и земљемерски радови. Послу се приступило тек 1519 год. с детаљним снимањем и премеравањем целе Јужне Угарске.)

VI

Проучавање Јужне Угарске mporerao је на Србију А. Вајнгартен — Он се није ограничио само на израђивање карте Србије, него је на основу (богатог материјала саставио уз карту и студију о Србији Научна вредност историјског и географског дела Вајнтартенове студије

~

и његове карте Србије — Потреба повог издања Вајнгартенова описа. Србије. -

Ништа, није било природније него да се снимачки рад из Јужне Угарске 1819 год. прошири, у границама. могућности, и на Србију, чији се северни крајеви, с научног гледишта, никако нису дали цепати од северних суседних области. СО њима везују исте реке, исте низине, исте планине и исто становништво. О мерењу у Србији, разуме се, није ни сада могло бити говора. Научни посао снимања није се дао у Орбији онако савесно вршити као у Јужној Угарској, али могло се научно искористити огромни географски материјал, који се чувао у архивима војничких власти аустријских.

Тај посао узео је на себе Адам Вајнгартен.“) Приступио му је с много ширим планом и свршио га с много већом

Грађа за картографију и географију Србије, Годишњица, У (1883), 259—271, Ј. Цвијић је на више места истакао вредност Ридлове карте. Усп. нарочито: Двијић Ј., Снимачки рад и главне карте, Говори и чланци, IV (1923), 11—24. .

7) Hart! H., Materialien zur Geschichfe der asironomisch-trigono= metrischen Vermessung der Oster.-ung. Monarchie, Mitt. des k. u. k. militargeographischen Institutes, VIII (1888), 180—184.

73) Ја сам дуго и узалуд трагао за вестима о овом првом писцу научне географије Србије. Нисам ништа нашао о њему штампано. мој ђак, г. Фран Цвитер, био је тако љубазан па је у Архиву Ратног Мини-