Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

35

више Ј. Х. Енгела,") По њему је написао и своју периодизацију српске прошлости. =

Географски део Вајнгартенова списа о Орбији врло је добар ва своје доба. Он јеу наглом скоку у напред кренуо знање о Србији. Ништа није ласкавије за њ него успоређење с ранијим описима и картама Србије. Вајнгартенов спис о Орбији чини знаменит преокрет у географском откривању Орбије. Постао је основа за научну географију Србије. И Вајнтартен је, истина, написао своју студију о Орбији ради аустријских војнополитичких аспирација на њу. Ради чистих научних интереса. није је писао; он ју је, у осталом, састављао у званичном својству, свакојако по наређењу. Но војнички и политички аустријски мотиви нису много бунили савесност Вајнгартенових проучавања. Он се држао предмета. Онда, Аустрија, је тада љубазно обигравала око Србије да јој се покаже као најбољи пријатељ и да је — за чим је увек тежила, — на тај

начин одвуче од Русије. Поступала, је спрам Србије почетком XIX в. исто онако као спрам Албаније почетком ХХ в. Хтела је да научним занимањима за Србију показује своју наклоност према њој, али и да осигурава своја права, на њу. Она Ју је хтела. заступати пред светском науком. Зато је Вајнгартену и поверено да се бави историјским студијама, зато су му и отворени архиви, да би на тај начин настао научно што бољи састав о Србији, који се не би На, први поглед препознао као политички тенденциозан спис. Према томе није само Вајнгартенова заслуга што му је студија богата материјалом, него и војничких аустријских власти, које су му отвориле дотле брижљиво и љубоморно чувану географску грађу о Орбији. Вајнгартенов распоред грађе у његовој студији о Ор бији смишљен је веома разборито: Увод, кратак историјски преглед о прошлости српског народа, положај Србије, горе, воде, насеља, путови, тврђаве, паланке градови, управа, народ, обрађивање земље, стока, руде, занати и трговина, и просвета. Одмах упада у очи неједноликост дужине одељака чим св студија проучи; најдужи су одељци историјски преглед и путови; овај последњи је најдужи. Вајнгартен је очевидно био вешт у композицији, и, како је он поређао одељке у свом опису Србије, тако је Србија по тој схеми дуго времена описивана; и Вук је прегледао Вајнгартенов распоред. Зато несразмерности у дуљини појединих одељака није он крив, него војничке и политичке аустријске сврхе, које су овај спис и изазвале. Ради

%) Engel J. Ch., Geschichte des Ungrischen Reicbs und seiner Nebenlžnder, III, Geschichte von Serwien und Bossnien, 1801. Најсигурније се види, да је Вајнгартен употребио Енгела, по ономе месту, где говори о односима између деспотице Јелене и папа; то је несумњиво из Енгела (414).

3%