Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

38

VII Како су примили Вајнгартена Вук m Kommrap? — Они су сами били ради обавештавати свет о Србима — Оштро су оцењивали све што

се пибало о Орбији — Вук и Копитар о Вајнгартену — Вук прилично оштро оцењује Вајнтартена, а у својим географским списима држи га сеМилошевићев превод Вајнтартена.

Знаменитост Вајнгартенових проучавања Србије одмах је примећена, Тада у Бечу није било лако објавити спис о Србији, који би брзо упао у очи и који би био примљен с лепим признањем. Јер, Беч је био средиште за знање о целој југоисточној Европи, па ни један рад из те области није могао проћи бев овбиљне критике. Као најбољи познаваоци северног дела Балканског Полуострва важили су Вук и Копитар. О60јица су били оштри у одењивању свега што се јављало о југоисточној Европи. „Лелели су, истина, да се учени свет бави што више Балканским Полуострвом, али су опет сматрали све такве радове, о Орбима нарочито, као неко истрчавање пред њихова намеравана, дела. Особито је Вук био такав, кад је стао, поред Копитара, смишљати планове већих радова о Србима, којима би их свестрано приказао пред великим ученим светом Па, ипак су обојица, осетили Вајнгартенов рад као веома важан то и признали, што је за њ одлично сведочанство да. заиста

и вреди. | Копитару и Вуку били су ранији описи и карте Србије познати. Они су, бев сумње, Вајнгартена са свима њима поређивали — и то без много благонаклоности — и дошли до уверења, да он, за невољу, може задовољити тадашњу радозналост за тачним информацијама о Србији. У оцењивању су били савесни и самостални. То се најбоље види по томе, што ву обојица сматрали по спољашности неугледну Вајнгартенову карту Орбије бољом од карте Србије на дивним листовима: „Carte ećnćrale orographique et hydrographique де Т'Епторе par le gćnćral Baron Sorriot d Lhost, Vienne 1816.%) Карта је уметничко дело и као цртеж и као рез. Уметничка израда. Орбије на њој је беспрекорна. Али тачности нема на карти. Орографија је немогућа. Огромни ланац „АЈрез Плпатае“ иде у једном импозантно нацртном венцу од Оточца. до под Софију. Облитатни на картама Балканског Полуострва „Мопљђе Атеепфато" иде као гранични ланац Албаније од великог завоја Дрима, до Костура. Хидрографија је нешто боља, али ипак ток Тимоков иде тачно од запада истоку. Чак ни путеви нибу оризљиво обрађени. Унесени су само друмови Београд—Оофија и Сарајево— Солун, с једним огранком на Окадар. Номенклатура.

80) О) овој карти: Ногтаугз Агстеу, УГ (1815), 79—80.