Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

39

је, наравно, рђава. Бачевица је испала „Кастеујса“, Чачак „Отастајс а Карановац „Казпоуша“. Друге је лепота карте могла збунити, Копитара и Вука не. Вук, истина, није знао унакрст целу Србију, него само северо-западни део, али је ипак толико видео и толико о њој слушао, да се са Сориотовом картом није могао задовољити. Није је могао узети као 0снову и помоћ за своју намеравану књигу о географији Србије и њеној модерној историји.

За, тај посао је изгледао и Копитару и њему Вајнгартен као поручен. Мислили су да га треба, само добро исправити, очистити од погрешака, и онда употребити за намеравано дело Вуково, с чијим се он планом деценијама носио, да географски део обради само у фрагменту, а за историјски послужи својим материјалом Л. Ранке-а.

Чим је ивишао Вајнгартен, Копитар и Вук су се занимали за њ; примерак Националне Библиотеке у Бечу као да има неколико Копитарових бележака са стране; Лицејска Библиотека, у Љубљани има Вајнтартенову карту Орбије која је била Копитарова; на њој има његових и Вукових исправака; та. је карта репродуцирана уз ову књигу. Вук је живео тада, по повратку из Русије, веома, оскудно у Бечу и издржавао се од тога, што је продавао књиге које је добио у Русији“) У таквом расположењу написао је, свакојако на потицај Копитаров, оцену Вајнгартенова описа и карте Србије, која се овде први пут штампа, по Вукову оригиналном концепту из Копитарове оставине у Лицејској Библиотеци у Љубљани. Копитар му је обећао да ће његову оцену превести, прерадити и изнети пред учени свет као мишљење човека, који је Србе и Србију најбоље познавао. Тако је и учинио, и то још пре поласка Вукова у Србију, али оцена, је ивишла, наштампана тек када је Вук већ био у Србији: „В. 0. (то је „Вук Отефановић“), Вететкипееп zu dem Aufsatze: liber Serbien (Osterr. milit. Zeitschrift, Jahgsang: 1820, Heft ı und 2) ibersetzt aus dem Briefe eines Serbiers an K. (ro je „Komnrap”) in Wien.) By ce Taja, MHOPO бавио мишљу да одмах састави географију и модерну историју Србије. Зато му је нужно требао Вајнгартен, мада је о његову опису Србије у својој оцени пооштро писао. Молио је 2. новембра (п. н.) 1820 Копитара, из Крагујевца, да му пошаље „оно (о Србији) што је с мапом штампано.) Нестрпљив, поновио је своју молбу 28. октобра, (п. ст.) 1820 и „покорно“ је

81) Стојановић Љ. Живот и рад Вука Стеф. Караџића, 1924, 186.

82) Оцена је изишла у листу: Етпешете уателапазсће Ваднег јиг den Osterreichischen Kaiserstaat, 4. October 1820, 317— 320 nw 7. October 1820, 322—324. Копитар је ставио испод ње дан: „деп 2. Мау 1820“.

88) Вукова Препишска, ! (1907), 181.