Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

40 —-

преклињао Копитара, да му, поред осталог, пошаље „оно што је штампано у Митамзеће Дефзећтић о Србији (с мапом заједно. =) Тада би могао с Вајнгартеном добити и своју оцену која је изишла 4 и 7 октобра 1820, у којој је Копитар све оставио како је Вук написао, само је то угладио и додао неколико својих типичних антикварских, филолошких објашњења. Копитаров превод Вукове оцене потребно је штампати поред оригинала, што ипак нису идентични. Копитар је ударио свој печат и на овај занимљиви спис. Онда, оцена је изашла у листу, који је код нас немогуће добити, штампана, је с много штампарских погрешака, које онемогућују употребу овог занимљивог састава у науци.) Те су овде исправљене.

Када се има на уму да је Вук увек наглашавао, како има веома мало добрих ствари написаних о Србији и Орбима, онда, је његова оцена, Вајнгартена, још веома повољна. Види се само да му није било лако похвалити туђ спис о Орбији5“) Он је наглашавао, да нико осим њега такав рад не може добро написати, а и његови пријатељи били су о томе чврсто уверени.“") Вук је својим поступањем с Вајнгартеновим списом боље показао шта је интимно мислио о њему него својим отвореним признањем. Он је употребљавао Вајнгартена као основу и помоћ у својим радовима. То је главно, а у својој рецензији Вајнгартена он га, је више допуњавао него оцењивао. Нарочито је, с те стране, знаменит први део Вукове оцене, где је писао о Карађорђу. Ја слутим, да овде има, много Вукових мисли из његова, списа, о Карађорђу, којим је упао у очи Копитару; зато је овај део Вукове рецензије најбоља замена изгубљенога састава“) Овакво је причање Вуку, одличном приповедачу,

55) Ibid., 182.

55) Лист, где је Вукова и Копитарова оцена Вајнгартена изишла, ипак су нека врста новина. Зато је и она штампана брзо и аљкаво — новинарски. Тако стоји, н. пр. Мшт еп м. КштеПеп, Гозсћпнха м. Leschnitza, Kara Novatz M. Karanovatz, Badowaschnitza M. Radowaschniza, Lekerich M. Tekerich, Lerschics M. Terschics, Leobosilje m. Trobosilje, Езтрјак-ада м. Сартак-ада итд. Има због штампарских погрешака и неразумљивих места без Вукова оригинала. Несрећан је случај особито тамо кварио смисао, где је м. „Пез“ штампано „bis“.

88) Петровски се још питао, да ли је Вук написао и Копитар само превео оцену на састав „Џђег Зегђјеп2“ Он је мислио да је рецензија историјске садржине. /тешровскт Н., Первљте год: дбителђности В. Копитара, Казанђ 1906, 563—4. Географски карактер Вукове оцене Вајнгартена није наглашен ни код Стојановића. Тамо стоји: „Ово је први Вуков рад на историји“. Стојановић Љ., Живот и рад Вука Стеф. Караџића, 1924, 210.

57) Вукова Греписка, ТУ (1909), 589, 621—2, 634—49.

55) Вук је написао свој састав о Карађорђу, када је стигао у Беч „око половине јесени 1813“. Гтетровсшт, о. с., 562—4. Стојановић, O. C.,