Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

Предговор

САДРЖИНА

се ола со с а о о соо састао а огоо р

Географско знање о Србији почетком 19. века 1 Мало географско знање о средњевековној Србији. — УП

Знање о српским и околним земљама шири се српским сеобама и ратовима Хришћана с Турцима. — Географска обавештења српских ратника, ухода, трговаца и калуђера скитача о Турској много се траже. — Путописна литература о Српским Земљама од ХМ! в. тиче се највише уског појаса земље уз главне копнене и водене путове. — Приморске карте. — Наглије упознавање Српских Земаља од ратова за ослобођење од Турака после друге опсаде Беча 1683. год. — Војнички разлози за географско упознавање Србије. — Одржавање старих заблуда о Српским Земљама. — Лепе карте нису и добре карте + + 5 5 5 gu O 0. 6. 5. Bo e |D + +

И Неприступачност аустријске географске грађе о Србији. —

Тежња Русије да се информира о Српским Земљама. Испитивања Срба путника у Русији. — Руски писмени квестионари о Српским Земљама и одговори на њих црногорског владике Василија Петровића и бившег српског патријарха Василија Бркића. — Научни интерес за географију Српских Земаља Јована Томке Саског. Његов Шупсит уец5 е! поуцт и Атлас Угарске с географијом Српских Земаља. — Атлас Саскога главни основ географског знања Јована Рајића. — Рајићева Историја извор за географска обавештења о Српским БИ МИРЕ о са с “о со о с са а оо с о с о со со

Ш Рајићева географија Српских Земаља ипак је неки напредак

према ранијем незнању о њима. — Ко хоће да боље упозна Српске Земље мора се распитивати код оних који их бар делимично добро знају. — Напори митрополита Стратимировића око скупљања грађе за географију Српских Земаља имају мали успех. — Напори Наполеонових војничких мисија за проучавање и картирање Турске. — Србија је углавном ван домашаја тих проучавања. — Почеци руских настојања да опишу Србију. — Почетком ХЛХ в. било је географско знање о Србији сасвим недовољно Зе ено SV}:

СТРАНА