Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

је учио немачке школе. Знао се учено изражавти само немачки. Српски је знао једино говорни језик и онолико књижевног колико је примио ив читања књига. Преводио је, дакле, са. добро познатог језика, на. слабије познат, који је и за оног ко га је боље знао био неподесан преводни јевик, особито из летерарно високо развијене књижевности, као што је била немачка. Милошевић је морао осећати незгоду свог положаја. Зато се слепо држао немачког текста и буквално га преводио, с често веома слабо погођеним или сасвим непогођеним изразима“) Милошевићу је сметало, осим незнања тадашњег српског књижевног јевика, и непознавање материје. Чак је и очевидне погрешке преписивао и писао: „Морака“, „Нарента“, „Перса Паланка“, „Чпаслављ“ ит. 2. Уосталом можда је то и добро, јер где се мало удаљио од Вајнгартена, ту је још горе пролазио, када је н. пр. од Бориса направио Боришу; картограф Николић је био исто тако до педантности савестан; па ипак се усудио да од „Персе Паланке“ начини „Брзу Паланку“. Милошевићев превод Вајнтартена је због његова незнања српског књижевног језика и непознавања, предмета студије био већ у оно време,

када је изишао, и када је било код читалаца више знања. славеносрпског језика, тешко разумљив. За већину данашњих читалаца он је готово нем. До књижице Милошевићеве није лако ни доћи, мада је имала леп број претплатника. Много се читала. Зато је данас веома мало добро сачуваних примерака; они с картом су највећа реткост.

VIII

Непосредни утицај Вајнгартенова описа и карте Орбије на географске студије о Србији — Утицај на Вука — Момировићева историја. п географија Орбије — Да ли је била у Вајнгартеново време могућа боља. теографија Србије од његове;

Вајнгартенов географски опис Орбије с картом био је одличан потицај за сличне радове. Није био тако добар, да би се с њим могло потпуно здовољити, али је имао врло добрих страна, да се на основу њега наставе научне студије. То јел

9) Немогуће је наводити све Милошевићеве погрешке и нејасности у превађању, тако их много има. Ја ћу навести неколико карактеристичних с првих страна његове књижице: „Епсесепзјееп“ преводи он „У косљ полажу“ (2), „Фе wenigon Verbindungen" „малаа сотожени“ (2), „das argwohnische Auge“ „3nOopeBHOCZTHO OKO“ (2), „Lebensweise“ „ужитак“ (2), „die Obergewalte _„пресилствје“ (4) „егасћеп“ „проникне“ (4), „теше 615 Вухапх“ „до самогљ Цариграда стреле бацаше“ (7), „сете ејбепе Rettung im schlimmsten Falle zu чтећегп“ „заунепогоди собственное свое cnaceHie y Oe3OnacHOCTb cTaBHTH“ (O) M T. JI.