Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

45

Вук признао и с тим се обавезао да сам напише опис Србије и да се побрине ва, њену добру географску карту“) Ниједно друго није могао извести како је желео. Карте уопште није сачинио, а није написао ни пуну географију Србије као увод у модерну срску историју, мада је имао детаљан и мио план за, тај посао.) Задатак је био одвише тежак. Годинама се Вук мучио и распитивао,“ док је ва, своју Даницу 1827 год. остварио само део свог плана и написао внаменито „Географическо-статистическо Описаније Орбије.“") Првим речима свога разборитога и отворенога предговора скопчава он своје географске студије за Вајнгартена: „Како су се планине разгранале, и како воде теку, то сам метнуо по Географији, наштампаној 1820. године у Аустријском војничком журналу; него сам ђешто поправио, што сам управо знао. Само не могу бити добар за имена планина, на, десној страни велике Мораве, н. п. Мосна, Голубињска планина, Ам; а остала (мислим, да) су поправљена, као што треба. '") Вук је, дакле, прегледао орографију и хидрографију Србије из Вајнгартена. И композиција угађана, је по Вајнгартену, из кога, уосталом, нису исписивани само одељци о планинама, и водама, него и остали; наравно да је Вук унео у овај свој знаменити спис и грађу из своје оцене Вајнгартена. Он сам није био с њиме потпуно задовољан. И даље је скупљао грађу за географију и модерну историју Србије, коју није доспео написати) _

Вуком се много користио млади, интелигентни пруски официр 0. Д. Цирх, кога је на његов занимљиви пут кроз Орбију потакла Ранкеова, и Вукова књига Орпска Револуција (1829). Пирх је врло лепо описао своје путовање кроз Србију, али са својом књигом није много обогатио географско знање о

9) Вукова Преписка, IV (1909), 621.

%) тта., 11 (1909) 562. Распоред географског дела је сасвим по Вајнгартену.

97) Караџић Стеф. В., Даница. Забавник за годину 1827. II (1827), 25—120. Одељци: Предговор, 25—6. 1 Описаније земље 1. Границе 26—; 2. Површје земаљско, 27—29; 3. Планине, 29—833; 4. Равнине, 33—934; 5. Воде, 34—41; 6. Градови и вароши, 41—52; 7. Путови, 52—3; 8. Раздјељеније земље, 54—58; 9. Имена села, 58—74; !! Описаније народа. 1. Преглед старе историје, 74—78; 2. Турско господарство над Србима, 78—89 : 3. Ајдуци, 89—96; 4. Кнезови и Кметови, 96—99; 5. Домаћи живот, 99—107; 6. Закон (вјера), 107—118; 7. Школе, 118—120. Код Вука су најбољи етнографски одељци. Они су и најопширнији. Најдужи одељак аустријских географија Србије, о путовима, код Вука је сасвим кратак.

985) Караџић Стеф. В., а. с., 25.

89) То су пријатељи Вукови знали, и Јован Дољанац послао је Вуку 1830 год ; некакву географију Србије из 1802 (2) год. Вукова Преписка, М (1910), 680.