Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

46

њој. Он је путовао ради разоноде. Био: је официр, а. није израдио никакву нову карту, него је хвалио Вајнгартенову карту Орбије, да је „врло употребљива.“ 9) Нову карту Србије израдио је, ради разграничења с Турском, тек руски повереник Коцебу.“) И та карта, је, међутим, зависна од Вајнгартенове односно од Вукове прераде Вајнгартена, која је приложена. Ранкеовој Српској Револуцији. Још више него 0. JI Џирх, користио се Вуком Ф. Џосагрт, али он је само посредник, између Вукових српских радова. и ученога света. Знаменитих оригиналних географских инфорMaja o Орбији нема код њега. Њих су почели уносити у науку учени и савесни Ами Буе и Ћ. Ј. Хан и окретни Ф. Каниц. До њихових радова се учени свет морао служити Посартом, односно Вајнгартеном и Вуком, мада је знао научну вредност Посартових списа, јер су били написани у једном светском језику. и Тешко да је ико тако мрзио Посарта као Димитрије · Момировић, пријатељ и дописник Вуков, који је радио око истог онаквог дела као Вук и Милошевић — историје Срба, с географским уводом или додатком. -'>) Он га јејош најбоље остварио у свом врло симпатичном делу „Краткал исторт и географ:а Сербји,““) На првом месту је историја, на другом географија, која је нешто краћа од историје. За њом је савесно израђен научни апарат, пун похвала Вука и оштрих речи о Посарту. Момировић је у својој географији Орбије много примио из Вука, дакле и из Вајнгартена. По његовој карти Орбија, која је приложена књизи, види се, да му је Вајнгартенова. карта била позната; највише су с ње прегледане планине. Тако се онда и још дуго ва тим радило, када су најважнији извори за карте Балканског Полуострва. уопште биле старије карте, путописи, итинерари, извештаји о радовима око путова и т,д. =) Грађа се очекивала више из туђих руку него што се сабирала аутопсијом, која је била јако отешчана вбог нееигурности у варварским турским областима. И Вајнгартен

· 100) ГЈТирх О. Д. Путовањепо Србији 1829. године. Превео д-р Драгиша Т. Мијушковић, 1899, 209.

11) Усп. Карта Србије скинута са Коцебувљевог и Саталсковог сочиненија 1830 Јованом Миленковићем. Прилог уз радњу: Алексић А., Грађа за картографију и географију Србије, Годишњица, У (1883), 259—271.

102) Кореспонденција Димитрија Момировића Стојановића, Србина у руској служби, с Вуком: Вукова ГПреписка, М! (1912), 438—401.

108) Момировићева књига изашла је у Петрограду 1839. Посвећена је цару Николи !.

101) Наага! уоп Натепећитп V., Die militirisch wichtigsten KartenWerke der europšischen Staaten, Mitt. des k. u. k. militiirrgeographischen Institutes, XXVII (1907), 170. |