Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

ПРЕДГОВОР

Ја сам нашао у Копитаровој оставини, у Лицејској Библиотеци у Љубљани, један важан Вуков спис географске садржине. Брзо сам утврдио да је то састав, који је Копитар превео и прерадио у знаменитој оцени Вајнгартенове расправе о Србији. Ова три рада су толико занимљива, и с географског и с историјског гледишта, да, сам се одлучио заједно их издати. Ради правилнијег и правичнијег разумевања ових темељних студија, написао сам преглед о развоју географског уповнавања, Орбије до 1820. године.

Покојни Ј. Цвијић се јако обрадовао овој грани историјских географских истраживања, с којима је требала започети серија засебних издања уз Географски Гласник. Није дочекао да их види објављена. Она су уступила своје место Данешовој студији о великом научењаку, коју је Географско Друштво издало у знак високе поште према, свом првом председнику.

Био сам рад да осим приложене Вајнгартенове и Вукове карте Орбије издам још неколике, које су вршиле знатан утиmaj на развој картографије Орпских Чемаља. Исто тако сам желео да у ошширном индексу дам историјате географских имена, која се у овој књизи спомињу. Но средства, Географског Друштва, тако су ограничена, да сам морао одустати од својих намера. Нека издање карата остане за систематску збирку свих карата. Орпских Земаља, а историјати географских назива за, историјски речник географских имена у Орпским Земљама. Геотрафско Друштво је и онако поднело тешке жртве за ову књигу. Хвала, му.

Љубљана, 7. октобра 1927. Никола Радојчић.