Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

ВУКОВА ОЦЕНА ВАЈНГАРТЕНОВА ОПИСА СРБИЈЕ!)

1

0 почетку“) буне против дамја говори готово боље него ико до

данас (особито према Бандишу Каменскоме и осталим којекаквим новинарима п бијографима), и баш за то може бити да би нужно било још мало напоменути о том, као н.п.

1) Може бити да су дељије, или по нашки баше, и за то проћеране

из Србије; али се онамо говори да су због амнестије и т.д.

2) За што су они исјекли кнезове (а не само Алексу и Рувима). 8) Да Црни Ђорђије није могао скупити бјегунце око (1) Ваљева(!),

нето по Шумадији.

4) Послије толики фабула о Црном орђеју вриједно би било

казати, шта је он бло до 1804. — Он се родио у селу Вишњевици, и одрастао као и остали Орбљи по селима. Пред Турски рат био је отишао у ајдуке, пи кад су Нијемци послали своје прокламације у Србију, онда јен он са својим друштвом помогао бунити народ. Кад Турска војска стигне

у Србију прије Њемачке, и народ се стане предавати, а (2) ајдуци по-

бјегну у Њемачку, онда и он побјегне са својим друштвом) п подигне оца (Петра, а не Петровића, као што ђекоји мисле п говоре) и цијелу кућу да бјеже; а оцу будући жао оставити кућу и свој завичај, стане му говорити, да се врате и предаду Турцима, но он није ћео ни пошто; у путу припадне оцу на ум да се врати, и стане му говорити: „Не иди синко, тако ти проклета не била моја рана, него ајде да се вратимо, и да

се

редамо Турцима као п остали народ, Турци ће и нама опростити: ја.

нећу у Њемачку“: па се врати а (8) Ђорђије, пошто га немогбуде ријечима вратити и наговорити да бјеже рече: „Кад ћеш ићи да те Турци

вјешају или на колац набијају, боље да те ја убијем,

па потегне из пи-

штоља „но не убије га на мјесто него га рани те падне, па пошље једнога.

1) Бројеви у округлим заградама означују стране у Вукову ру-

копису.

2) [У рукопису стоји „печетку.'] 5) [У рукопису стоји „друштво."]