Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

од своји момака, те га убије на мјесто, да се не мучи, па онда у првом селу да сељацима све оно стоке“) што су били поћерали, говорећи им: „Идите те укопајте (4) онога старца, п напијте му се за душу“ — Кад Нијемци послије пређу у Србију, он постане стражмештер у фрајкору, и рани се на Шапцу, па некаквоме другом Орбљину, који се онђе ранио, даду колајну, а њему не, и за то се расрди, и отиде опет у ајдуке, и од Мијаљевића (комендата фрајкорскота) ивиђе заповијест, да га убију, ђе ко могбуде. Послије некаквим случајем опет се преда Мијаљевићу. — Кад Нијемци оставе Србију, и он, с млогим другим фрајкорима и народом, пређе (5) у Сријем, и, не Нећи ићи на Француза, изиђе из фрајкора, п постане у намастиру Крушедолу шумар. — Кад се већ у Орбијп поутиша, и види се, да Турци не чине ником ништа, врати се и он у Србију, и намјестивши се у селу Тополи, стане трговати са свињама, и тако је живио док није постао господар (1804). Прни (Карађорђије), проввали су та Турци, зашто је био прномањаст „као што они обично називају људе по телесним знацима, н.п. Кара Мустафа, Кучук Алија, Узун Мемед, Топал Амет, Чолак Ибиш и т.д. Зато ву и њега још од прије прозвали Карађорђија, зашто је Ђорђија било у Србији Бог зна колико, а Петровића још више. Он се у првије година потписивао Карађорђије Петровић, а послије кад су се помијешали с Русима почео се потписивати Черношт; да му је мати то име нађела, то је фабула.

Пошто је Ђорђије изишао из Орбије (1818) подизала се буна у Србији још двапут (понајвише из узрока, тога, (6) што је у Бијограду био остао везир Сулеман паша Скопљак (из Босне), који се са Орбљима, прије тога, једнако тукао, и рањавали га, и два пута им се предавао на вјеру (у Шапцу и у Ужицу 1807) па се с њим прикупили у Орбију и други такови Бошњаци, па стали на Србљима ћерати пизму, и истраживати којешта, а СОрбљи већ били се одучили подносити такови зулум): прва, буна, (1814) може се назвати Апи Проданова, (војвода Отаровлашки), за то се говори да, је он био почео, (7) но Милош остане с Турцима, и тако народ сав не пристане, него се утиша, и Аџи Продан утече у Њемачку. По том, кад већ Турци већма и већма стану људе убијати и свакојаким начином губити и мучити (што су прије чинили из пизме и као кријући, сад почну јавно из узрока што су подигли буну, и тако неколике стотине људи исијеку и понабијају на коље), подигне буну (1815) Милош Обреновић, бивши војвода (8) Рудничке наије, и по том оборкнез од Орбије (кад је Ђорђије прешао у Њемачку, он се десио са својом наијом на Шапцу, а кад оданде друге старјешине отиду за Ворђијем у Њемачку, он не ћедбуде, него отиде са својом војском у наију, а послије се преда

4) [У рукопису стоји „скоке.']

Географско знање о Србији 6