Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

_ Турцима, и поставе га оборкнезом од Србије: но свак може себи ласно преставити, како је Сулеман паша морао гледати свога оборкнеза, који га је неколико пута разбијао, и по свој прилици руку му пребио!(9) Милош се са Сулеман пашом стане тући, а с осталим пашама, које пођу на Орбију, стане се договарати о миру; међу тим разбије бошњаке на Дубљу (у Мачви) и увати Маглајскога пашу жива, тако разбије и сина Сулеман пашина, који је с војском био изишао у Чачак. Милош се најприје о миру разговарао с Рушић пашом, који је прије био у Нишу, по том велики везир, а онда као везир Босански био до- (10) шао с војском на Дрину (Милош је ишао к њему на разговор), но с њим се не погоде (може бити за то, што је и он живио све на граници са Србљима); по том дође из Румелије садашњи Бијоградски везир, и с њим се погоде пи пусте га у Бијоград, а Сулеман паша послије изиђе, и по том преко различни договора и Орпски депутација у Цариград, учини се садашњи

мир у Србији (или управо рећи у Бијоградском пашалуку) (11).

III

Србија није сва Бијоградски пашалук [75],) н. п. горе поред Дрине од Лешнице готово до Сокола (Јадар и Рађевина, Лознички и Крупањски кадилук, између Дрине и Цера и Влашића) оно је наија Зворничка од Босанског пашалука, тако доље Бијоградски пашалук иде само до иза Поречке ријеке па оним планинама до испод Параћина, и онамо даље иза наије Карановачке и Ужичке; а Крајина и Кључ (Кладовска наија), то је од старпне, само за себе (може да је било дато уз царицу,-ва што сен данас зове Султанајпа земља, и кажу да (12) они новци од ње иду царици па – ајсфепдер — џепарашлку); тако Дрна ријека (између Тимока и планича) ваља да је видинско; а Параћин и Крушевац иде у Румелијски пашалук, као и Ниш и Лесковац и т. д., а Нови је пазар Босански.

Даклем кад ни ово што је на карти није све Бијоградски пашалук, не би требало ивостављати ни Метошје (ђе је Призрен и Пећ и Ђаковица). па онда на цијелој карти старе Орбије требало би назначити бо- (13) јом гравице Бијоградскога пашалука, па онда другом бојом границе сваке каије „па и наије опет имају своја раздјеленија различни имена н.п. Јадар (поред воде Јадра, између Цера и Гучева) и Рађевина; у Шабачкој наији Мачва, Поцерина (или Поцерје), Тавнава; тако се неколике наије између Мораве и Колубаре зову Шумадија, па и Шумадијнске наије може бити да се раздјељују на кнежине различни (14) имена, као у наши Јагодинској што се зове Левач п Темтић, тако онамо има мјеста која се зову Гружа, Жута, још даље Косово, Метошја п т.д. а доље преко Мораве Браничево, Омоље, Звижд, Ресава, Крајина, Кључ, Црна ријека и т.д.

5) [Ови се бројеви односе на стране првог издања Вајнгартена, који ву у овом издању у заградама, у тексту.