Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

ФОвију ти мјеста границе људи ондашњи знаду у длаку и по најпустијим планинама.

Тако што вриједно би било назначити границе, докле су били Орбљи (15) завладали прошавши година: Зна се да су уздуж имали сву Орбију, од Дрине до Тимока; горе даље уз Дрину имали су Ужице, п 1809 били су узели Ојеницу, и опколили нови пазар и варош му попалили, но послије, те исте године, кад су се вратили (због пропасти на, Каменици и на Делитраду), остала је граница опет планинама некуд иза Ужица и Карановца на Студеницу, и даље иза планине Јастрепца (16) у Мораву Е Делиграду (Делиград је на карти криво метнут: O8 Јастрепцем може бити да има какво друго мјесто, које се зове Делиград, али знатни шанад Делиград, који је закопао 1806 рабри капетан Жикић, који га је и смрти својом ознаменовао, тај је Делитрад на десном бртшјегу Мораве између Ражња и Алексинца на путу Нишкоме, или Цариградскоме); од Делитрада били су се (1809) прикучили к Нишу на Каменицу, (17) ђе су н несретњи били за оно читаво љето, и граница на зиму остане између Делиграда и Ниша опет куд је и била (по свој прилици некаквом ријеком Топонипом); даље морала, је бити граница некуд између Ниша и Сврличке на Гургусовац у Тимок. Свуда туда, осим погранични шанчева, морају се знати извијене границе рјечипама или планинама, на које су излазили одонуд Турци, а од овуд Орбљи, те су се разговарали, кад су што имали. (18)

Мачва се не зове Житог [83], него je Китог шума у Мачви. Штирма нијесмо чули никад (премда смо пролазили неколико пута кроз Мачву) него може бити да се оно блато друкчије зове, а може бити да смо ми и заборавили. За чудо нам је, како каже, да је Мачва jebr notDbitr{tty Бето(ојби! шпр беба! а да је Крајина од Неготина до ПШраова и Брегова, поред Тимока ме текфје, frud)tbarjte шиз PDepb[ferjte Wldd}e! Мачва (19) док није била поарата прошавши година, била је готово најбогатија кнежина у Србији (као што се у пјеснама пјева богата Мачва), особито свињама, говедима, коњма, челама, зиенацом (шеничан се љеб нигђе у Србији не једе тако у себицу, као у Мачви; за то се и пјева: Равна Мачва бијела погача). У њој је до овога рата било села, које би једно могло купити све богаство оније села између Неготина, Праова (20) Брегова и Тимока. — Међу равнине могао је узети и поред Дрине од Омрдана, скела па испод Ковиљаче, Лознице, Клубаца, Руњана и преко Козјака у Јадар, и низ Јадар опет у Дрину; ни то није мање ни неродније од реченога комада Крајине; а равније је млого од њега.

Цер и Влашић није све једно [78]. Између наије Ваљевске и Рађевине зове се Влашић (као и горе даље к наији Ужичкој (21) Мед-