Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

86.

вица), него су Бањани у Ваљевској наији, а Бадања у Зворничкој, у Лозничком кадилуку; тако је и Право у Неготинској наији, Лешница (2) у Шабачкој, Уб у Ваљевској: ни Асан-пашина Паланка нема наије, него је она у наији Кргујевачкој (или Омедеревскојг). Крушевац није био Турски, него Српски. Сенат није задржат, него је послије нешто налис на сенат начињено. ајеп депаич. Крушевац, Лесковац и Ниш нијесу с Бијоградским пашалуком. Фуа (димница.)

177 0. числу житеља и о војницима (осим Турака, који није било 10009), око 500.000) прилично је, а војника око 40.000—45.000, коњика је било око 10.000. Било је и Чивута у Бијогра[ду]ј; Цигани су и (8) свога војводу (Циганина) [ималиј, који је позиват на скупштину као остале војводе. |

77 Није у Србији било регименти, него су ишли сви на војску. аи фајфа и #ипбајфа није свеједно. Из почетка је свака наија имала свога комендата, а комендат је имао под собом по неколике бимбаше или (као што су се послије звали) војводе, а војвода је имао под собом по неколике велике буљубаше, или (као што су се послије звали) капетане, а капетани су имали над војницима свакога села по једнога. малог буљубашу (4) као каплара. Из најприје су ђекоји комендати имали и више наија под собом (н. п. Јаков се звао комендат од наије Ваљевске п Шабачке и Ужичке и ОСокоске), а кад се мало поуредило, онда је свака наија добила свога комендата, а 1811. уређено је на скупштини, да“ ниједан комендат нема под собом војвода, него да су сви једнаки, сваки у својој кнежини војвода, а у вријеме рата да слушају онога, који се одреди од Совјета и од Верховног Вожда. Оборкнезови, који су се из почетка промијенили и скочили на (5) Турке и постали“) војводе, они су заповиједали војском, а они, које је послије постављао Верховни Вожд и Сенат, они се у војску нијесу мијешали ништа, него су били под војводама, и гледали су унутрашње послове.

178 По чему су Орбљи Dšd)jjtabevqldubijd)? m mmra je TO 9lberglaubeć "Be je on muAco CpHche куће зимско бегу) (тег има и гамени Ryha m MJOTH покривени шиндром, особито по брдима.

179: бат (ан)

181 Жабар (дуван), у Србији може расти, и (6) расте ко га сије, и коме треба (7).

ж * x*

(На осмој страни ових бележака писао је Вук ово Копитару:] „И ви треба то све да прочитате у њемачком језику. Гледајте поскоро да што начините, а знам да ће бити пред кума.

Пошљите- ми Оопикова и Аделунга (ако сте донијели из Библиотеке)“. 9) [Вук је прво написао 1000 па је онда исправио 500.) 10) [У рукопису стоји „послали“. му) [У рукопису стоји „зет“.